Zahvaljujući srećnom spletu okolnosti ili možda nespretnosti, čovečanstvo je od 1826. godine zauvek promenilo način stvaranja svetlosti i toplote.

Pokušavajući da napravi eksploziv, engleski farmaceut Džon Voker mešao je hemikalije a onda je štapić premazan smesom slučajno udario u kamen ispred njegovog kamina i zapalio se.

Voker je rođen u lučkom gradu Stokton-on-Tisu, u Daramu, 1781. godine, usred industrijske revolucije.

Parna mašina Džejmsa Vata, pokretačka snaga ove revolucije, našla se u komercijalnoj upotrebi od 1776. godine.

Prva javna železnica koja je koristila parne lokomotive stigla je do Stoktona 1825.

Četiri godine kasnije, „raketa“ Džordža Stivensonova dokazala je da parne lokomotive mogu da vuku putničke vozove brzinom od 50 kilometara na sat.

Putovanja koja su do tada trajala 12 dana jahanjem konja, uskoro će trajati samo osam sati.

Ipak, da bi zapalili vatru koja je proizvodila ovu moć, ljudi su se i dalje mučili sa kremenom i čelikom ili je plamen stalno morao da bude gori.

Tako je bilo sve do Vokerovog slučajnog izuma koji je uneo revoluciju u proizvodnju, primenu i prenosivost vatre.

Zgađen krvlju natopljenih operacionih sala 18. veka, iako je bio obučeni hirurg, Voker se prekvalifikovao u „apotekara“.

Do 1826. uglavnom je pravio lekove – za ljude, ali i za konje, stoku, pa čak i za piliće, prema Alanu Midltonu, autoru knjige „Priča o nadi i očaju: Severna Engleska, okrug Zapadni Hartlpul 1932-1954“.

Međutim, za ovu priču je ključno to što je Voker eksperimentisao i hemikalijama.

„Voker je bio inteligentan i veoma ljubazan čovek, a neki kažu da je možda bio i samotnjak“, kaže Midlton.

„Jedna od njegovih strasti bila je hemija i mešao je hemikalije kako bi napravio kapsule za udar........

© Danas