Kada počne Svetsko prvenstvo u fudbalu, sve ostalo staje, a čak i oni kojima gledanje utakmica nije omiljena aktivnost nacrtaju se ispred ekrana, makar kada njihova reprezentacija igra.

Brojna taktička nadmudrivanja trenera, različiti stilovi fudbala i kontroverzne sudijske odluke ponovo će biti glavne teme među navijačima širom planete.

Uz pomoć stručnjaka, BBC na srpskom je pokušao je da objasni neke pojmove, mnogima zbunjujuće poput matematičkog zadatka.

Ofsajd – pravilo koje se mnogo puta menjalo da bi promenilo fudbal

Ako kaniš da daš gol, ne smeš da budeš najbliži protivničkom golmanu – ovako bi junaci popularnog stripa ‘Alan Ford’ verovatno objasnili ofsajd.

U savremenom fudbalu to bi bio adekvatan opis uz nekoliko dodatnih pojašnjenja, ali pre više od jednog veka propozicije igre bile su prilično drugačije.

Ovo pravilo uvedeno je u decembru 1863. u Londonu, kada je osnovana engleska Fudbalska asocijacija.

Bilo je zabranjeno da igrač bude ispred saigrača koji dodaje loptu, bez obzira na poziciju protivnika.

Posle tri godine je promenjeno i uslov da primite loptu u skladu sa pravilima bio je da između vas i protivničkog gola stoji najmanje tri rivala, među kojima je i protivnički golman.

Već 1925. došlo je do nove izmene, a broj igrača ispred kojih napadač ne sme da bude smanjen je na dva.

Modernizacijom fudbala i težnjom za većim brojem golova ofsajd je 1990. dobio novi oblik – odbrambeni igrači više nisu morali da budu bliži golu od napadača, već je dovoljno da budu u liniji sa njima kako bi postigli regularan pogodak.

Neizbežan deo odbrambene taktike mnogih timova postalo je i pravljenje takozvanih ofsajd zamki, koje ljubitelji fudbala mogu da vide u situacijama kada defanzivci namerno i koordinisano istupe ka protivničkom golu i ostave napadače iza njihovih leđa – u ofsajdu.

Violeta Slović, reprezentativka Srbije i odbrambena igračica subotičkog Spartaka, koja je mnogo puta tako nadmudrivala rivalke, kaže da zadnja linija tima u toj situaciji mora da bude „besprekorno uigrana i dobro postavljena u odnosu na protivnika i veoma koncentrisana“.

„Ali više se usredsređujemo da se dobro postavimo u odbrani, ne toliko na samo pravljenje ofsajd zamke, koje je rizična“, rekla je Slović za BBC na srpskom.

Na Svetskom prvenstvu u Kataru 2022. korišćena je novina – poluautomatsko signaliziranje ofsajda.

Sudijama u sobi za video proveru automatski je bilo dojavljeno ako je došlo do ofsajda, a uvedena je video animacija zbog veće efikasnosti.

Video tehnologija – VAR

Video tehnologija prvi put je uvedena na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018.

Sudije su i u Kataru 2022. imale ovu pomoć prilikom donošenja ključnih odluka na utakmici.

Kako ovo funkcioniše?

U prostoriji na stadionu, tim sudija sedi i gleda na ekranima usporene snimke spornih situacija.

Ako primete da glavni sudija nije dobro video ili procenio situaciju ili je nešto presudio, a nije siguran, signaliziraju mu preko audio veze.

VAR tim reaguje prilikom donošenja odluka glavnog sudije u četiri situacije:

Golovi i prekršaji koji su doveli do gola

Odluke o penalima i prekršaji koji dovode do odluke o najtežoj kazni

Direktni prekršaji zbog kojih je pokazan crvenim karton

Ako sudija pokaže pogrešnom igraču crveni karton

U tim situacijama, sudija prekida igru i odlazi do posebnog ekrana pored terena i posmatra spornu situaciju.

Sve vreme je na vezi sa timom u VAR sobi i posle konsultacija donosi konačnu odluku.

Na Svetskom prvenstvu u SAD, Kanadi i Meksiku, sudije u VAR sobi dobile su neka nova zaduženja.

Osim gore navedenih biće i:

Provera kornera: VAR može da utvrdi da je korner pravilno dosuđen, ali to mora da bude provereno brzo. Odluka se ne odnosi na pogrešno dosuđene gol-aut udarce.

Drugi žuti kartoni mogu da budu preispitani: Ako neki igrač dobije drugi žuti karton, što znači automatski crveni i isključenje, može da se proveri da li mu je drugi žuti ispravno pokazan.

Presing: Pojam koji je promenio računanje vremena u fudbalu

Od ofsajda je u savremenom fudbalu „neodvojiv“ presing, odnosno pritisak na protivnika posle izgubljene lopte, rekao je Luka Jevtović, fudbalski analitičar, za BBC na srpskom.

„Bez uigranosti poslednje linije i jasno definisane linije ofsajda, ne možete da napravite kvalitetan pritisak“, dodao je.

Presing se pojavio krajem 1960-ih i početkom 1970-ih godina u dve evropske zemlje – Sovjetskom Savezu i Holandiji.

Proces se odvijao „gotovo istovremeno, ali i potpuno odvojeno“, kaže Jevtović.

„Drugi svetski rat je bio gotov, sportska nauka se razvijala i zemlje su imale mnogo više sredstava za ulaganje u sport i ishranu, a fudbaleri postaju mnogo spremniji i sposobniji da trče više i u većem intenzitetu, što su sve uslovi za vršenje kvalitetnog pritiska“, priča analitičar........

© Danas