Karina je u šestom mesecu trudnoće, ali fetus koji nosi nije njen.

Ova 22-godišnjakinja iz istočne Ukrajine je surogat majka koja nosi embrion kineskog para.

Kada je imala 17 godina, uništen joj je dom, jer je njen grad Bahmut postao jedno od najžešćih bojišta u ranoj fazi ruske invazije na Ukrajinu.

Kako je veći deo grada pretvoren u ruševine i pepeo, ona i njen partner su se preselili u prestonicu Kijev, ali su teško uspevali da pronađu stalan posao.

Karina kaže da je odluku da postane plaćena surogat majka donela jednog dana u prodavnici, kada je jedva imala dovoljno novca da kupi hleb i pelene za njenu tada jednoipogodišnju ćerku.

Nikada ne bi postala surogat majka da nije bilo rata, zbog kojeg su milioni ljudi izgubili posao i male biznise, dodala je.

Rat je uzrokovao rast inflacije i nagli pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) Ukrajine.

„U početku sam bila besna i razočarana što sam postala surogat majka, ali sada sam to jednostavno prihvatila“, kaže Karina Tarasenko, koja danas živi na periferiji Kijeva, u stanu koji joj je obezbedila klinika za surogat majčinstvo.

Trudna je i nosi devojčicu.

Za ovu trudnoću dobiće 17.000 dolara (oko 14.500 evra), što je otprilike dvostruko više od prosečne godišnje zarade u Ukrajini, mada će najveći deo novca dobiti tek posle porođaja.

Karina je prvobitno trebalo da dobije 21.000 dolara (17.800 evra), ali pošto je jedna od bliznakinja preminula, naknada je umanjena prema ugovoru.

Uprkos početnim nedoumicama, Karina sada planira da bude surogat majka koliko god puta njeno telo bude moglo da iznese trudnoću, da bi uštedela dovoljno novca da kupi stan.

Međutim, uskoro možda neće imati tu moć odlučivanja.

Pre rata, Ukrajina se često navodila kao drugo najveće središte plaćenog surogat majčinstva u svetu, odmah posle Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Iako je rat značajno uticao na ovu uslugu, stručnjaci za BBC kažu da se broj postupaka skoro vratio na nivo pre početka rata.

Međutim, ukrajinska skupština trenutno razmatra predlog zakona kojim bi se uvela stroža kontrola surogat majčinstva i praktično zabranio pristup stranim državljanima, koji čine 95 odsto „nameravanih roditelja“.

Predlozi imaju veliku podršku među ukrajinskim poslanicima.

Cilj zakona je uvođenje strože regulacije ove industrije koju kritičari optužuju da reprodukciju pretvara u robu i da eksploatiše siromašne i ranjive žene.

Pristalice zakona takođe smatraju da Ukrajinke ne bi trebalo da rađaju decu za strane parove u trenutku drastičnog pada nataliteta zbog rata, iako broj surogat beba čini mali procenat ukupnog broja rođenih.

„Zbog rata raste broj žena koje su očajne, a klinike im nude ovu mogućnost jer zapadni parovi žele da dođu do dece na jeftin način“, kaže Marija Dmitrijeva, aktivistkinja za prava žena.

Ona se iz etičkih razloga protivi svakoj vrsti surogat majčinstva i smatra da predloženi zakon nije dovoljno sveobuhvatan.

Smatra da bi surogat majčinstvo trebalo potpuno zabraniti u Ukrajini.

Dmitrijeva optužuje klinike za surogat majčinstvo da otvoreno ciljaju siromašnije žene i posebno kritikuje oglase na društvenim mrežama.

Reklama napravljena veštačkom inteligencijom, koju je jedna klinika objavila u januaru ove godine da bi........

© Danas