Min se sprema da otvori njegov mali kiosk od bambusa u Mjanmaru.

Razbacani kablovi povezuju solarne panele, koji nisu priključeni na elektromrežu, sa utičnicama.

Plastične stolice čekaju mušterije, a na jelovniku, ispisanom rukom, su mesne grickalice i salate.

Min, čije ime je promenjeno radi njegove bezbednosti, zna da će se njegovi gosti duže zadržati.

Dolaze iz jednog razloga – zbog interneta.

Kaže da njegov kafić svakog dana poseti oko 30 ljudi.

Kada ga je otvorio pre više od dve godine, kaže da su ovakvi kafići bili retkost i da je dnevno dolazilo između 300 i 400 ljudi.

„Potražnja je bila ogromna“, kaže on.

Ovo je jedno od područja u kojem vojna hunta, koja vlada Mjanmarom, sprovodi blokade interneta otkako je preuzela vlast vojnim udarom 2021. godine.

Usledio je petogodišnji građanski rat, tokom kojeg prekidi komunikacija širom zemlje nekada traju danima, a nekada mesecima.

Stručnjaci Ujedinjenih nacija (UN) su 2022. godine saopštili da su gašenja interneta usmerena na oblasti u kojima se hunta suočava sa snažnim otporom opozicionih grupa.

Min nudi način da se blokade izbegnu upotrebom Starlinka, sistema koji omogućava povezivanje na internet preko mreže satelita u vlasništvu kompanije Spejs Iksa (SpaceX) milijardera Ilona Maska, čime se zaobilazi domaća internet infrastruktura.

Njegova radnja oslanja se na ravnu, pravougaonu „antenu“, koja je kupljena na crnom tržištu na Tajlandu, prokrijumčarena preko granice i postavljena na talasasti metalni krov kioska.

Min kaže da mu posao stvara gubitke, jer naplaćuje 1.000 kjata po satu (0,25 američkih dolara), što je pristupačna cena za raseljene ljude i lokalne stanovnike kojima želi da pomogne.

Ali vođenje ovakvog kafića je opasno.

Vojne vlasti ne dozvoljavaju rad ovakvih objekata, a vlasnici rizikuju da budu uhapšeni ili da im se oprema zapleni.

Kafić radi samo tri sata dnevno, delimično i zbog ograničenog snabdevanja električnom energijom.

Iako ovu oblast kontroliše grupa otpora, Min strahuje da bi njegove solarne panele ili Starlink antenu mogli da primete iz vazduha vladini avioni kada nadleću to područje.

Strahujući da će biti otkriven, kafić je već dva puta premeštao, svaki put na skrovitije mesto.

Od februara 2021. godine, organizacija za digitalna prava Internet projekat Mjanmara (MIP) zabeležila je više od 450 gašenja interneta u različitim delovima zemlje, čime je bilo pogođeno više od 20 miliona ljudi.

Organizacija primećuje povezanost između gašenja interneta i napada hunte.

„Prema našem istraživanju, skoro 90 odsto gašenja interneta povezano je sa bombardovanjima.

„Žele da spreče ljude da međusobno komuniciraju da bi mogli da unište........

© Danas