Nebo je plavo, voda je mokra, a opozicija u Srbiji rascepkana i nedorasla istorijskom trenutku. Pa radije bistri koliko anđeoskih „kolona“ staje na vrh izborne igle. I sve to upadljivo podseća na jedan antropološki fenomen – „kult tereta“ (ili „kargo kult“) u Melaneziji.

Naime, tokom Drugog svetskog rata, nekoliko sićušnih ostrva u Tihom okeanu postala su poprište žestokih bitaka između japanskih i američkih trupa. Domoroci koji nikada ranije nisu videli vojnike u uniformama, džipove i toki-vokije, zadivljeno su gledali ove fantastične prizore pred svojim slamnatim kolibama. Uz to, ogromne „ptice“ kružile su nebom izbacujući pakete ili teret koji se (nošen velikim komadima tkanine) polako i gotovo magično spuštao na zemlju. A taj avionski tovar ili paketi sa padobrana bili su puni konzervi hrane. Bila je to slika i prilika Raja ili božanske intervencije – hrana je doslovno padala sa neba! Vojnici su delili ovu hranu sa lokalcima, a nikada ih niko nije video da istu love ili sakupljaju. Očigledno su nešto radili kako treba? Dođavola, kako su uspevali da namame te goleme teretne ptice?

Kada se rat završio, vojske su otišle i avioni prestali da dolaze. Ostrvljani su tada kreirali novi kult – spomenuti kult tereta. Počeli su da spaljuju rastinje na vrhovima brda i da očišćene površine okružuju kamenjem. Gradili su avione u prirodnoj veličini od slame i postavljali ih na improvizovane piste. Od slame su pravili i visoke radio-tornjeve, rezbarili slušalice od kokosovih oraha, spravljali drvene puške za „stražu“, oponašali pokrete vojnika koje su gledali tokom rata, palili vatre kako bi imitirali signalna svetla, čak i tetovirali po koži oznake nalik onima na uniformama vojnika. Dakle, pravili su nešto nalik aerodromu i verno ponavljali svaki vidljivi detalj rituala koji je nekada, činilo se, prizivao avione ili ogromne ptice koje su isporučivale toliko hrane. Pa ipak, avioni nisu sleteli. Sagradili su još jednu i bolju pistu, pažljivije izveli ceo ritual i – opet ništa. I tako u nedogled.

„Drž’te rektora“ i zle studente u blokadi

„Drž’te rektora“ i zle studente u blokadi

I sad, pre nego što ponašanje Melanežana otpišemo kao naivno i „primitivno“, primera „kulta tereta“ ima tušta i tma i kod modernog čoveka. Dakle, imitacije forme i rituala umesto kapiranja suštine, uz očekivanje da rezultat magično stigne. Na primer, u korporativnoj kulturi (a posebno famoznom „IT sektoru“) gde se........

© Danas