Kolaps prve runde pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, uz posredovanje Pakistana, nije trebalo da iznenadi nikoga.

Učvršćeni stavovi obe strane i tvrda retorika učinili su da je od samog početka bilo malo verovatno postizanje značajnog napretka.

Druga runda razgovora, za koju se navodi da je udaljena svega nekoliko dana, takođe je osuđena na neuspeh.

Iranska revolucionarna garda: Svako približavanje Ormuskom moreuzu smatraćemo saradnjom sa neprijateljem

Iranska revolucionarna garda: Svako približavanje Ormuskom moreuzu smatraćemo saradnjom sa neprijateljem

Bilateralni pregovori neće doneti mir. Ali sveobuhvatan regionalni okvir možda bi mogao.

Svaki održiv sporazum mora istovremeno ostvariti dva cilja. Mora postaviti temelje trajnog mira, dok istovremeno omogućava svakoj strani da kod kuće prikaže ishod kao uspeh.

Ova delikatna ravnoteža dodatno je komplikovana indirektnim, ali presudnim uticajem spoljnih aktera, pre svega Izraela.

Ključno je to što trenutna kriza nije izazvana jednim sporom, već preklapanjem četiri žarišne tačke: Ormuski moreuz, iranski nuklearni program, odsustvo regionalne bezbednosne arhitekture koja bi se bavila raketama i ratovanjem preko posrednika, kao i nerešen izraelsko-palestinski sukob.

Napredak na bilo kom od ovih frontova teško je moguć bez paralelnog kretanja na ostalima.

Ormuski moreuz se pojavio kao glavni fokus krize. Iako je u međuvremenu ponovo otvoren, privremeno zatvaranje moreuza od strane Irana – i naknadna američka pomorska blokada usmerena na iranske luke – istakli su i njegovu ranjivost i rizik od brze eskalacije.

Trajnije rešenje podrazumevalo bi stavljanje moreuza pod privremenu upravu koalicije pouzdanih posrednika, kao što su Turska, Pakistan, Malezija i Indonezija.

Pod jasno definisanim uslovima, oni bi mogli rasporediti zajedničku pomorsku misiju kako bi se obezbedio siguran prolaz.

Međutim, takav aranžman bi zahtevao da se Sjedinjene Države obavežu na trenutno obustavljanje vojnih operacija protiv Irana, uključujući i one koje se sprovode u koordinaciji sa Izraelom.

Iran bi, sa svoje strane, morao da garantuje bezbednost pomorskog saobraćaja i da se uzdrži od napada na svoje susede. Države Zaliva, koje su uvučene u rat protiv svoje volje, imale bi snažan podsticaj da podrže takav mehanizam.

Da bi se obezbedio legitimitet, inicijativa mora biti odobrena od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, uz formalnu podršku pet stalnih članica sa pravom veta.

Pored trenutne stabilizacije, ovaj okvir bi mogao da otvori put ka dugoročnijem režimu upravljanja tranzitom kroz Hormuški moreuz, uključujući mehanizme za nadoknadu ratne štete kroz pomorske prihode.

Iako iranske nuklearne ambicije ostaju glavni sporni element, put ka deeskalaciji i dalje postoji, pod uslovom da obe strane usvoje recipročni pristup.

Iran bi trebalo da ponovo potvrdi svoju dugogodišnju posvećenost tome da neće težiti nuklearnom oružju, dok bi Sjedinjene Države trebalo formalno da priznaju pravo Islamske Republike na mirnodopsko korišćenje nuklearne energije.

Takvo obostrano priznanje omogućilo bi da obe strane prikažu diplomatski uspeh.

Teheranski sporazum iz 2010. godine – koji su uz posredovanje Turske i Brazila, u saradnji sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), ispregovarali – predstavlja koristan model.

Trampove pogrešne procene imaće dalekosežne posledice: Rat u Iranu otkrio kljućnu slabost

Trampove pogrešne procene imaće dalekosežne posledice: Rat u Iranu otkrio kljućnu slabost

Kao tadašnji ministar spoljnih poslova Turske, pomogao sam u posredovanju tog sporazuma, koji je zahtevao da Iran deponuje svoj obogaćeni uranijum u Turskoj u zamenu za nuklearno gorivo za civilnu upotrebu.

Ažurirana verzija tog aranžmana, potencijalno ponovo uz posredovanje Turske ili Pakistana, mogla bi da pruži obećavajuću osnovu za obnovljene pregovore.

Kada se jednom uspostavi zajednička osnova, fokus se može pomeriti ka stvaranju regiona bez nuklearnog oružja, uključujući i ono koje poseduje Izrael, čime bi se adresirale šire bezbednosne zabrinutosti regiona.

Iako pozivi da se Iran odrekne svojih balističkih raketnih kapaciteta u kontekstu dugotrajnih američko-izraelskih napada nisu realni, napredak i dalje ostaje moguć.

Suštinski izazov leži u rešavanju posredničkih sukoba i odsustvu zajedničkog bezbednosnog okvira.

Ovo pitanje se ne može rešiti isključivo bilateralnim pregovorima između SAD i Irana. Stvaranje višeslojne regionalne bezbednosne arhitekture zahteva, prvo, praktične korake za izgradnju poverenja između Irana i zemalja Zaliva, pri čemu bi Turska, Pakistan, Malezija i Indonezija delovale kao posrednici.

Zajednička komisija bi mogla da ublaži trenutne tenzije, istovremeno postavljajući temelje za trajniji aranžman.

Drugi sloj predstavlja regionalni bezbednosni forum koji bi okupljao Tursku, Pakistan, Egipat, Irak, Siriju, Jordan, Liban i Jemen, zajedno sa državama Zaliva i Iranom.

Vremenom bi taj proces mogao da preraste u strukturirani regionalni dijalog, koji bi doveo do bliskoistočne verzije Helsinškog završnog akta iz 1975. godine.

Kao u Evropi tokom Hladnog rata, okvir zasnovan na transparentnosti, uzajamnom uzdržavanju i mehanizmima verifikacije mogao bi značajno da smanji rizik od eskalacije.

Sporazum o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi iz 1990. godine pokazao je da čak i duboko podeljeni regioni mogu da se dogovore o ograničenjima vojnih kapaciteta kada se prizna međusobna ranjivost.

Međutim, svaki održiv regionalni poredak mora da se bavi palestinskim pitanjem, jer uskraćivanje prava Palestinaca na samoopredeljenje ostaje jedan od osnovnih pokretača nestabilnosti na Bliskom istoku.

Izraelska višedecenijska okupacija Zapadne obale – uprkos ponovljenim rezolucijama Ujedinjenih nacija – kao i tekuće vojne operacije u Gazi, onemogućile su stvaranje stabilnog bezbednosnog okruženja.

Pokušaji da se ovaj sukob zaobiđe, poput Abrahamskih sporazuma, samo su dodatno produbili nezadovoljstvo.

Neophodan je novi pristup koji se hitno mora primeniti.

Izraelu bi trebalo ponuditi integraciju u regionalnu bezbednosnu arhitekturu, uključujući punu diplomatsku normalizaciju i formalne garancije, u zamenu za priznanje palestinske državnosti i okončanje vojnih operacija u Libanu.

„Tramp zna da će novi rat produbiti rupu koju je iskopao“: Američki profesor nudi rešenje, ali „moraju biti ispunjena tri uslova“

„Tramp zna da će novi rat produbiti rupu koju je iskopao“: Američki profesor nudi rešenje, ali „moraju biti ispunjena tri uslova“

Predsednik SAD Donald Tramp, koji je ušao u svoj drugi mandat sa nadom da će osvojiti Nobelovu nagradu za mir, sada se suočava sa značajnim izborom.

Može nastaviti rat koji nema jasnu stratešku svrhu i koji rizikuje da gurne region pa i svet u još dublji haos, ili može iskoristiti priliku da postigne diplomatski proboj, počevši od prekida vatre i završavajući trajnim mirom.

Istovremeno, međunarodni donosioci odluka trebalo bi da pokrenu koordinisanu diplomatsku inicijativu kako bi usmerili politiku ka deeskalaciji.

Oživljavanje Alijanse civilizacija – koju su pokrenule Turska i Španija 2005. godine i koja je kasnije institucionalizovana u okviru Ujedinjenih nacija – moglo bi da pruži idealnu platformu za takav napor.

Samit lidera sazvan pod njenim pokroviteljstvom signalizovao bi zajedničku posvećenost prelasku sa upravljanja krizama na izgradnju kooperativnog regionalnog poretka. Bez sveobuhvatnog pristupa bezbednosti, trenutni ciklus eskalacije će se nastaviti i intenzivirati.

Autor je bivši premijer Turske (2014-2016) i šef diplomatije (2009-2014).

Copyright: Project Syndicate, 2026. www.project-syndicate.org

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji

$bp("TargetVideo_76578549",{"video":"2556727","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Društvo • 18.04.2026. 11:42 Protest naprednjaka ispred Policijske uprave u Novom Sadu

Protest naprednjaka ispred Policijske uprave u Novom Sadu

Kultura • 19.04.2026. 09:51 Nova v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda je glumica Jovana Petronijević

Nova v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda je glumica Jovana Petronijević

Politika • 18.04.2026. 10:26 Vojislav Šešelj rekao zašto ga Vučić nikad nije zvao u Predsedništvo, pa ni na konsultacije

Vojislav Šešelj rekao zašto ga Vučić nikad nije zvao u Predsedništvo, pa ni na konsultacije

Svet • 19.04.2026. 17:00 Namerno ga isključili iz komandne sobe: Tramp satima vikao na savetnike zbog oborenog aviona u Iranu

Namerno ga isključili iz komandne sobe: Tramp satima vikao na savetnike zbog oborenog aviona u Iranu

Sport • 19.04.2026. 00:17 Na Zapadu ništa novo: Nikola Jokić novim tripl-dablom doneo prednost Denveru na startu plej-ofa (VIDEO)

Na Zapadu ništa novo: Nikola Jokić novim tripl-dablom doneo prednost Denveru na startu plej-ofa (VIDEO)

© Danas