Razgovarao Bratislav Nikolić, VREME foto Lenka Pavlović

Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati

Knjigu Gorana Markovića i Rajka Grlića Jesi li snimio ovo? (Laguna, 2026) sačinjavaju javna prepiska i serija kolumni koju su dvojica filmskih reditelja i prijatelja objavljivali na portalu “Velike priče”. U formi dijaloga oni analiziraju život, umetnost, kinematografiju, sopstvenu prošlost i aktuelne društveno-političke događaje. Rajko Grlić (Zagreb, 1947) jedan je od najznačajnijih jugoslovenskih i hrvatskih filmskih stvaralaca. Režirao je filmove Samo jednom se ljubi, U raljama života, Za sreću je potrebno troje, Čaruga, Karaula, Ustav republike Hrvatske... Pripadao je, uz Lordana Zafranovića, Srđana Karanovića, Gorana Paskaljevića i Gorana Markovića, “praškoj školi” jugoslovenskih filmskih autora (iako će Goran Marković napisati knjigu Češka škola ne postoji u kojoj, dabome, pokazuje da ona postoji, premda na jedan sasvim osoben način). Poslednjih decenija živi i radi između Hrvatske i Sjedinjenih Američkih Država, gde je predavao filmsku režiju na Univerzitetu u Ohaju.

“Goran ima neke svoje mrakove koje vrlo rijetko iznosi, i u tim pismima je ponekad o tome pisao. Intenzivno se bavi psihoanalizom, mislim da su ga negdje i počasnim članom proglasili, jer su mu i knjige na tome bazirane. Također, otkrio sam koliko mu je potrebno da se ovdje nešto zaista promijeni. Ovdje se ništa ne mijenja i on je baš u očaju nekom, to ga jede, jer jako to želi, potrebno mu je to. S druge strane, on je jedan od rijetkih koji vrlo jasno izgovaraju svoju poziciju”, kaže Rajko Grlić u intervjuu za “Vreme”, dok govori o tome šta je kroz dopisivanje otkrio novo o svom prijatelju Goranu Markoviću.

“VREME”: Da li je dobro obrazovanje uslov dobrog režiranja, a onda i pisanja?

RAJKO GRLIĆ: Zagrebačka filmska akademija nekada je imala jedno dobro pravilo, koje je nažalost ukinula: neko najpre mora završiti fakultet da bi išao na režiju. Što ima logike. Praška akademija je imala uslov da ne možete direktno iz srednje škole na prijemni, jer je on bio u januaru, tako da ste imali vremena da razmislite, da ne trčite odmah. U anglosaksonskim zemljama često je običaj da se, kada se završi srednja škola, krene na put oko svijeta. Da se proba shvatiti da tvoja kuća nije cijeli svijet. Mi smo tako i odgojeni, taj Prag nam je pokazao da ta škola nije samo film. Također smo imali sreću da se historija........

© BUKA Magazin