We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Milorad Dodik – privjesak koji i dalje vjeruje da je ključ

3 0 45
14.06.2018

Bliže se izbori u Bosni i Hercegovini, a već polako tinja nervoza samozvanih nacional-političkih elita, suočenih sa vlastitom nemoći da izrastu u državnike na preparcelisanom zgarištu i razvalinama bivše Jugoslavije. Posebnim frustracijama ophrvane su uzdanice svake od tri konstitutivne trećine u BiH, ponašajući se kao da upravo od njih zavisi sudbina i države i regiona i da bez njih nema ni opstanka ni napretka, ni boljitka ni selameta.

Istovremeno, nesretni Dervo Sejdić i Jakob Finci više se i ne nadaju da će im ikada biti omogućeno da se kao „manjinci“ kandiduju za članove Predsedništva BiH. Bosna ostaje mimo sveta, pa kud puklo da puklo.

A da je svud okolo selamet, pa da se bosanskohercegovačko stanje akutne političke (ne)svesti nekako i podnese kao zaraza kakvim sezonskim virusom koja umine za heftu ako se leči, a za sedmicu prođe i sama. A nije. U Bosni se (a da je samo u Bosni) izbori razumeju i okolo predstavljaju kao borba na život i smrt – život ako pobedimo „mi“, a pošast i nesreća ako se vlasti domogne “neko drugi“.

OD SOCIJALISTE DO NACIONALISTE

Gledano sa strane, u tom se bosanskom loncu posebno se izdvaja Milorad Dodik Mile, baja od Laktaša i prvi glas političko-vašarskih šatri, kameleon pragmatično preodevan od tobožnjeg socijaldemokrate do tobožnjeg nacionaliste, po mnogo čemu je posebna i jedinstvena politička figura. Istovremeno, po vlastitim svetonazorima i osećaju moći, a možda bolje rečeno – po volji za moć, Dodik je, ko biva, tzv. nezaobilazan faktor, bez koga bi bosanski lonac, bezmalo, pa bio k’o bez soli i bez mesa.

Nije to od juče. Još s početka osamdesetih godina prošlog veka, kad je u beogradskom Studentskom gradu, po „zemljačkoj liniji“, izabran za funkcionera lokalne studentske omladinske organizacije – junoši iz Laktaša se osladilo ono malo političke moći, ma kakva god uloga i funkcija da ju je donosila. Kako nekad, kao opozicionar kome su stranci duvali u jedra i u leđa ne bi li oduvao tvrdolinijaše, tako danas – Dodik je uveren da se bez njega ne može.

Tako sad sebe već vidi kao........

© BUKA Magazin