Neki ljudi sebe pronađu tek kad izađu iz puberteta, a neki tek kad izađu iz radikala. Evo, na primer, Nemanja Šarović.

Podijeli

Oglas

On je - pokazalo se - interesantan reporter, na tragu režisera Majkla Mura, i za ovih 12 meseci svojim uključenjima sa terena u značajnoj meri je iseckao na froncle banalnu scenaristiku Vučićevih skupova i fino ogolio vučićevsku mašineriju za mlevenje ljudi.

Prosto da ne poveruješ, mislili smo, da je pre toga bio šešeljevac, jer biti šešeljevac jeste više dijagnoza nego opredeljenje. Ali, promenio se Šarović, a ljudski je menjati se.

U prethodnom životu Šarović je bio bezvezni političar. Niko, naime, ne zna, šta je to u ljudskom biću što ga vuče ka Vučiću, ali je još misterioznije - šta je to u ljudskom biću što ga vuče ka Šešelju, najpoznatijoj bitangi svih srpskih zemalja koji 35 godina živi od širenja mržnje i predano radi na tome da Srbija ostane nenormalna država.

Plus, Srbija je i nastradala jer je danas vode ljudi koji su propali na kastingu za Felinijeve filmove, ali su prošli na Šešeljevom kastingu za njegovog ličnog potrčka. I najveći je problem današnje Srbije jeste što su mnogi izašli iz radikala, ali radikal nikada nije izašao iz njih.

O Vučiću da ne pričamo, ali je to od pre neki dan primećeno i kod Nemanje Šarovića, reportera KTV televizije i predsednika pokreta “Ljubav, vera, nada”.

U dobrom starom radikalskom maniru Šarović se pojavio pred zgradom televizije N1 da se malo meša u uređivačku politiku.

Zanimalo ga je zašto u programu N1 nije bilo priloga o napadu na njega tokom skupa u Ćacilendu, pa je tim povodom........

© TV N1 Sarajevo