Selektor Paunović i braća - Pogrešno skretanje kod Alburkerija... |
O Stojković Draganu selektoru doskorašnjem sam pisao mnogo puta. I to ne pošto je otišao, nateravši publiku u laboratorijskom eksperimentu u Leskovcu da zaboravi scenario i improvizuje zvižducima i vređanjem. Za razliku od srpskih piskarala, nisam dovoljno hrabar da iznosim mišljenje kad se na ljudima i događajima nakupi buđ.
Ostavimo Piksija zaboravu vremenom je postao tek nešto više od turističkog vodiča koga bi velika takmičenja iznenadila nekada time da etnički Albanac Šaćiri ima pravo nastupa za Švajcarsku, drugi put da na EP ne igraju Bugarska i Litvanija. Treći put, ah, da nije bilo trećeg...
Pandering je u ovom slučaju rešenje, nešto što bi se moglo definisati kao podilaženje zainteresovanima (jeste, ima i takvih kada je u pitanju srpski fudbal). Drugim rečima, nije baš da oni veruju u Veljka Paunovića, njegov integritet je nespojiv sa principima loptanja ovdašnjeg, ali prilagođavanje je osnova dugovečnosti u Srbiji.
Komandant Veljko je približavanje bazi koja se ne razume, ali je nostalgična za rezultatom.
Objašnjavao sam da u glavi prosečnog ljubitelja fudbala omladinski fudbal vredi koliko i onaj pravi, ako pobeđuješ. Ne mogu da upotrebim termin "klijentelizam", u fudbalu kinte ima samo za uski krug ortaka, ali........