Kada je Majkl Karik prošle zime pobedio Pepa na debiju i vratio neka zrnca nade na crvenu stranu grada, tribinama se razlila mešavina nostalgije i očekivanja. Čak su razmirice između onih što žive za Junajted i onih što ga doživljavaju kao kravu muzaru izdaleka zamirisale kao jaz umesto provalije. Fudbal je fatalna stvar, to su sede glave naučile na teži način, zavede i ostavi. Tako je i danas sa navijačima „Đavola“. Stvari su neuporedive sa januarom, taj par cipela koji je izgledao baš ispolirano sada se ofucao, a i dalje steže.

Jer, Kerik je podigao tim koji je igrao jednu utakmicu nedeljno, sredinu nedelje provodio u udobnosti razmišljanja o vikendu. Pretpostavljam da je to zavelo hodočasnike, na kraju krajeva, oni su osuđeni da veruju bez empirijskih dokaza.

Otrežnjenje je uvek neprijatan glasnik. Kofa razočaranja koju je ovaj start PL isporučio na glave prosečnog pristalice zasmrdela je već pre jučerašnjeg derbija. Ser Retklif i Glejzeri treba da dobiju priznanje, uspeli su da ujedine sve strane „Old Traforda“. Da pronađu najjači zajednički imenilac između hardcore baze i turista namernika koji i dalje pohode sivi severozapad. Svi ih mrze, jednima........

© Sportske