Edina sam znao iz viđenja. I po čuvenju, naravno.

Sretao sam ga na Partizanu. Uvek sam se pitao kako li je nekome ko istinski razume igru (mogao bi lagano da održi tajm-aut) da gleda onu crno-belu elegiju. Da li se nervira kao mi neznalice ili ima razumevanja za nesavršenost koju plaćamo bubregom? 

Eto, nisam se usudio nikada da ga pitam. Edin Avdić je otišao tamo gde se košarka gleda sa visine.

Danas će se od njega oprostiti svi. 

Ona masa koja je uživala slušajući kako majstor secira igru. Opsednuti koji su gutali sve što ima kaže. Ali i neposredno zainteresovani, klubovi, košarkaški prilepci i ignoranti. Merili mu svaku reč, optuživali ga da je naš, njihov, nečiji treći. Znate kako to ide u ovoj močvari, likovi koji........

© Sportske