Da su fudbalski bogovi zaustavili kuglicu na crveno u Budimpešti, Mikel Arteta bi zaslužio spomenik. I to na Trafalgar Skveru. Uistinu bi to bila britanska pobeda ravna onoj protiv Napoleona. Ko zna, možda bi vladajući Vindzori u omaž Elizabeti II (navijala za Arsenal) ovekovečili Baskijca u bronzi.

Umalo da Artetin gambit uspe. Žrtvovao je Saku i ostvario taktičku prednost, držao Luća Enrikea u problemu više od sat vremena. 

Stvar je u tome što ne možeš da odigraš savršenu utakmicu. Arsenal je uspeo u idealu većine timova u ovakvoj situaciji, da se rasprava na terenu odvija na nivou slabijeg. 

Arsenal to jeste, ma šta ko mislio. I to ne malo. 

A opet, to se nije videlo večeras, tu je Arteta podmetnuo svoju trenersku zrelost kao oslonac inferiornom timu.

Ostavite po strani posed, broj pasova, sve te beznačajne brojeve. Večerašnji "Inner Murinjo" u........

© Sportske