Otkako je počela ruska invazija na Ukrajinu, Evropa ima na raspolaganju samo dve opcije: može nastaviti beskrajni rat s Rusijom ili joj može ponuditi razuman mirovni i bezbednosni sporazum.

Evropski lideri su odabrali rat. Vladimira Putina su proglasili za novog Hitlera. Otkako je to učinjeno, nemoguće je zamisliti bilo kakav dogovor s njim. Slično Donaldu Trumpu, koji je računao da će kampanja šokiranja i zastrašivanja koju je pripremio za Teheran istog trenutka izazvati unutrašnji prevrat ili pobunu i doneti slom Islamske Republike, evropski lideri su se ponadali da će oštre sankcije u kombinaciji sa naoružavanjem Ukrajine konačno srušiti Putina. To se nije dogodilo.

Posle četiri godine sankcija i rata efekti su suprotni očekivanim. Ruski trgovinski bilans je uravnotežen, industrija koja je od propasti Sovjetskog Saveza bila uspavana uspešno je revitalizovana, kompanije u stranom vlasništvu predate su u ruke ruskim oligarsima, a njihovi profiti danas ostaju u Rusiji. Pokazalo se da su sankcije i doktrina vojnog kejnzijanizma zapravo učvrstile Putinovu vladavinu. Istovremeno, i pored impresivnog otpora na ratištu, ukrajinska ekonomija je sve slabija, a Evropa ostaje zarobljena u geostrateškom rebusu koji je sama stvorila. Sada je zaslugom Izraela i Sjedinjenih Država dodatno opterećena novom naftnom krizom.

Bez strategije za pobedu u ratu i bez interesovanja za mir, evropski lideri cede sve oskudnije izvore finansiranja da bi još malo produžili rat, u uzaludnoj nadi da će se dogoditi neko čudo i rešiti problem odsustva strategije ili da će im bar mandati isteći pre nego što ludost njihovog pristupa postane očigledan celom svetu. Rat se nastavlja, na ukrajinskim poljima smrti gomilaju se žrtve, a evropske ekonomije zasnovane na socijalnim davanjima krvare.

Budući da je strateški poraz Evrope gotovo izvestan, preostaju samo dva načina da se problem reši. Jedan je da predsednik Trump stavi na sto novi mirovni plan i primora predsednika Zelenskog i Evropsku uniju da ga prihvate, pod pretnjom da će u protivnom Sjedinjene Države obustaviti dostavljanje obaveštajnih podataka i isporuke oružja koje Evropa prosleđuje Ukrajini. Iscrpljeni energetskom krizom, fiskalno opterećeni i nesposobni da podršku Ukrajini održe na sadašnjem nivou, nemački, italijanski i francuski političari će morati da pristanu. Za Ukrajinu će to biti veliko razočarenje i čin izdaje. Bruka će biti potpuna kada ruski prirodni gas ponovo poteče u Nemačku, Italiju i ostatak Evropske unije kroz cevovode koji su sada delom u američkom vlasništvu. Vašington će, naravno, uzimati deo profita, a Evropska unija će sama snositi troškove obnove Ukrajine.

Druga mogućnost, u slučaju da Donald Trump do kraja mandata ostane preokupiran sumanutim ratom s Iranom, još je manje privlačna. Ruska ratna mašinerija, ojačana neočekivanim prihodima posle skoka cena nafte i gasa, polako i bolno će zauzimati parče po parče Donbasa, gutajući ljudske živote sa nemilosrdnom mehaničkom preciznošću, do trenutka koji će odabrati lično Vladimir Putin da proglasi pobedu i objavi jednostrani prekid vatre. Tog........

© Peščanik