Pročitala sam osvrt Vojislava Stevanovića na tekst „Uslovna sloboda“, koji sam nedavno objavila na sajtu Peščanika i shvatila da treba iznesene stavove ilustrovati ponekim primerom. Da bismo se do kraja razumeli.

Zato ću parafrazirati delove jednog mog davno objavljenog teksta.

„On nije nacista, međutim, on je idiot.“

Ne, ovo nije napisao Ljubodrag Stojadinović, već novinar Oberschlick o vođi austrijske Slobodarske partije Heideru (presuda Evropskog suda za ljudska prava Oberschlick protiv Austrije, 1997). Novinar je dobio zaštitu Evropskog suda, protivno odlukama sudova njegove države, jer Evropski sud je ocenio da se novinar koristio slobodom izražavanja i da ovakvom, uvredljivom manifestacijom te slobode, nije povredio političara o kojem je pisao.

„On je groteskni klovn i grubijan“.

Ne, ni ovo nije napisao Stojadinović, već novinar Lopes Gomes da Silva o jednom od kandidata za gradonačelnika u provincijskom portugalskom gradu (presuda Evropskog suda za ljudska prava Lopes Gomes da Silva protiv Portugalije, 2000). Obrazloženje Suda je slično obrazloženju u prethodnom primeru.

„Policajci su zveri u uniformi. Oni su se sveli na mentalni stepen novorođenčadi, zahvaljujući zahvatu ’španska kragna’, koji uče i praktikuju sa brutalnom spontanošću, umesto da se prema ljudima odnose razborito i brižno.“

Ni ovakve ocene ne potiču od Stojadinovića. Njih je objavio književnik Thorgeir Thorgeirson, građanin Islanda (presuda Evropskog suda za ljudska prava, 1992). Zbog ovih rečenica Thorgeirson je bio optužen i konačno osuđen da plati novčanu kaznu.........

© Peščanik