Ova izjava bivšeg predsednika samo jedna je od stotina koje bi odlično pale u nekoj Nušićevoj komediji, a nastale su u jednoj samoj nedelji. U surovoj stvarnosti, reč je o pojavi koja je upravo suprotna čvrstoj stolici, a metaforički je pokriva već ustaljeni neologizam logoreja. Promene u javnom govoru u godini koja ističe opisala sam kao mešavinu staljinizma, gebelsovske propagande i savremenog populizma: sad bih popravila taj opis i dodala i severnokorejski element poetičnih formula koje su stalne. Severnokorejski javni govor je međutim plod minucioznog rada timova stručnjaka, a sam performans u medijima i tokom javnih nastupa, koje nažalost retko vidimo i čujemo, naprosto je besprekoran što se tiče kompozicije, izgovora i izgleda izvođača. Zajednička ostaje samo poezija, koja je u srpskom slučaju… slučajna.

Reč je zapravo o panegiriku, pohvalnom govoru poznatom iz antičke retorike, koji je u lokalnoj verziji pridobio značenja iste grčke reči u novom, niskom........

© Peščanik