Ovom se rečju još jednom istakao glumac i šešeljoid Lečić, opisujući na Pinku neku od vrlina patriotizma i gadosti blokadera. Okliznuo se čovek onako frojdovski, municija je ono što bi rešilo stvari: zatvori pucaju od političkih zatvorenika, diktator prašta ali ih ne pušta a i kako bi, kad je među njima jako malo šumadijskih domaćina. A pri tome, svi ti rušitelji i razdvajači srpske porodice spremni su da počine najveći zločin – da ne čestitaju njemu kad pošteno pobedi, premda nema nikakve šanse. Lečić jedanput, a diktator se više desetina puta u jednom nastupu frojdovski oklizne: ispljuje novinara N1 pre pitanja a šali se sa Gocom paranovinarkom, kaže da predizborna kampanja nije ni počela a svoju je potpuno istrošio, pa još na staklenom vidikovcu nema nikakvog posluženja… Posebno ističem najgore i najnovije okliznuće diktatora, u bogatoj seriji: „Država nije za svakoga!“ Ne, država je za svakoga, inače nije država; jedinica društva nije porodica, već pojedinac; ljudska prava se ne stiču, nego postoje i mogu se proširivati, bez obzira na status pojedinca. I konačno, znanje i dela moraju se dokazati, a ne lagati: jedino sopstveno delo diktatora mogla bi biti knjiga, onaj svetski hit o pobedi nad........

© Peščanik