Reče nam jedan čoek iz FAZ-a da nije sreo pametnijeg političara od Aleksandra Vučića. Javno je pohvalio njegovu sposobnost veštog balansiranja između svetskih sila. Sve u svemu, kada prosečni građanin Srbije čuje ovakvu pohvalu, može mirne duše da uzme preostali buđav lebac i pogrebe ostatke džema sa dna tegle, pa da uz šerbet večera i zadovoljan ode na spavanje. Ako knjiški ljudi kažu da je ova politika vrhunska, šta da kaže običan čovek koji radi u javnom komunalnom preduzeću i provodi dane strepeći od ucena i nekog ponovnog vucaranja po partijskim mitinzima. A sada se približio baš jedan takav miting, možda zaista najvažniji, ali ne u istoriji države, niti Srpske napredne stranke, već u političkoj biografiji samog Vučića, koji je za poslednjih 14 godina doživeo najpre beatifikaciju, masovnu podršku negrađanske i građanske Srbije, a potom sunovrat kakav se ne pameti. Usled toga, svaki Vučićev dan o(p)stanka na vlasti sada se basnoslovno plaća. Naime, nije lako biti proglašen najpametnijim političarem, a biti okružen svetinom, talibanima i blokaderima. Šta u tom slučaju radi najpametniji među političarima?

Naravno, organizuje mitinge po ugledu na Miloševića, koji je svojevremeno za EU bio jedan od najpametnijih političara iz bivše Jugoslavije, kao i famozni garant mira. Ali ovaj današnji miting SNS-a u Beogradu, koji se održava nakon Međunarodnog dana sreće, predstavlja izraz istinske nesreće nenadležnog predsednika. Ipak, faktor njegove nesreće ne proizlazi iz onih nekvantifikovanih parametara, kao što je odnos sa ljudima u timu, ili iz hobija koji voli ili iz nasumičnih gestova dobrote, koje čini svakog dana, recimo prema novinarima nezavisnih medija. Naprotiv, njegova nesreća je realna i proističe iz parametara koje dobija na dnevnom nivou, a tiču se posledica njegove........

© Peščanik