Kraj prošlog meseca obeležila je vest da je Bezbednosno-informativna agencija organizovala i sprovela akciju direktnog uticaja na ishod izbora za Visoki savet tužilaštva. Ta zaista skandalozna vest neizbežno je privukla ogromnu pažnju javnosti, pa je usled toga gotovo nezapažena, sasvim u senci, ostala jedna druga, sa stanovišta mučnog, sumornog stanja u našem pravosuđu takođe vredna pažnje – da je u Visokom savetu sudstva „formiran disciplinski predmet protiv sedmoro sudija Višeg suda u Beogradu“.

Istina, javnost o tome nije obavestio Visoki savet sudstva (VSS) već podnosilac pritužbe kog je o „formiranju predmeta“ obavestio VSS. Odmah sutradan, predsednica VSS našla je za shodno da saopšti da to telo „nije podnelo prijavu niti pokrenulo disciplinski postupak protiv sudija već je disciplinska prijava zavedena u disciplinskim organima po zahtevu podnosioca“.

A u toj pritužbi VSS-u navedeno je da su postupci navedene grupe sudija doveli do grubog kršenja osnovnih ljudskih prava i teško nadoknadive štete po zdravlje i ugled grupe okrivljenih, a da će povodom naknade te štete dovesti i do višemilionske materijalne štete po budžet Republike Srbije.

Pritužbom se grupa sudija tereti za svesno i kontinuirano kršenje zakona i neosnovano i nezakonito lišenje slobode više lica. Navodi se da su ove sudije tokom 2025. godine procesuirale i mesecima držale u pritvoru grupu građana iz Kragujevca i Kraljeva, uprkos ukazivanju odbrane da beogradski sud nije ni mesno ni stvarno nadležan za događaje koji su se odvijali van Beograda. Posebno se ističe da su okrivljeni bili i žrtve diskriminacije jer su zadržavani u pritvoru znatno duže od drugih osumnjičenih u istovetnoj procesnoj poziciji. Podnosilac pritužbe kao razlog za diskriminatorni tretman vidi javno iznete opozicione političke stavove pritvaranih.

Jednom iz grupe sudija se stavljaju na teret naročito ozbiljni proceduralni propusti. To uključuje maliciozno upravljanje postupkom na štetu pritvorenih tako što je žalbe odbrane protiv rešenja o određivanju pritvora dostavljao Apelacionom sudu sa velikom docnjom, nekada i od više desetina dana – iako je zakonski rok za odlučivanje po takvim žalbama 48 sati. Uključuje čak i svesno neizvršavanje odluka viših sudova. Navodi se i gotovo neverovatan podatak da je nakon što je Apelacioni sud u avgustu 2025. godine ukinuo rešenje o pritvoru, ipak trojicu okrivljenih zadržao u pritvoru još osam dana bez bilo kakvog pravnog osnova.

Visoki savet sudstva je u svom odgovoru podnosiocu pritužbe naveo da je pritužba na rad grupe sudija prosleđena predsedniku Višeg suda u Beogradu na razmatranje, dok je deo koji se odnosi na rad samog predsednika tog suda dostavljen predsedniku Apelacionog suda sa nalogom za izveštavanje o preduzetim merama.

Što nas vraća na početak, na pitanje – šta zapravo znači „formiran je predmet“?

U vezi sa brojnim raznim postupcima, od disciplinskog do krivičnog, tu formulu čuli smo nedopustivo često a da nakon toga nije usledilo ništa. Šta više, akteri „formiranih predmeta“ ne samo da neretko ne snose nikakve sankcije već napreduju. Primeri su brojni; neki od sasvim svežih i vrlo markantnih jesu postavljenja ljudi osumnjičenih za prekoračenje ovlašćenja i brutalno postupanje prema učesnicima građanskih protesta, na glavna komandna mesta u policiji. U tom kontekstu vrlo je indikativna informacija iz dopisa VSS podnosiocu pritužbe – da je od sudija iz grupe onaj posebno apostrofirani unapređen i da je prešao na funkciju sudije Apelacionog suda u Beogradu.

Bilo bi nedopustivo da slučaj iz ove priče ostane na nivou „formiranog predmeta“. Navodi pritužbe su lako proverljivi i morali bi biti brzo provereni u disciplinskom postupku koji je inače, po zakonu, hitan. A ako su tačni, onda se mora govoriti o odgovornosti aktera koja daleko prevazilazi disciplinsku.

Trebalo bi da je suvišno podsećati VSS na to da službeno lice koje zbog razlika u pogledu nekog ličnog svojstva, pa tako i političkog ubeđenja, uskrati ili ograniči prava čoveka i građanina utvrđena Ustavom i zakonima čini krivično delo iz člana 128 Krivičnog zakonika – povreda ravnopravnosti. I da, ako drugog protivpravno drži zatvorenog ili mu na drugi način protivpravno oduzme ili ograniči slobodu kretanja, vrši krivično delo iz člana 132, stav 2 KZ – protivpravno lišenje slobode. I da sudija koji u sudskom postupku u nameri da drugom nanese kakvu štetu, donese nezakonit akt ili na drugi način prekrši zakon, vrši krivično delo iz člana 360 KZ – kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika. I da je za svako od ovih dela predviđena kazna zatvora do pet godina.

Hoće li VSS i njegovi organi, disciplinski tužilac i disciplinska komisija, zatvaranjem očiju pred mogućim višestrukim i kontinuiranim kršenjem zakona od strane sudija, značajno doprineti sve izvesnijoj potpunoj kompromitaciji i kolapsu našeg pravosuđa?

Peščanik.net, 02.03.2026.

Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)

Predmet je formiran - 02/03/2026

Godišnjica - 25/02/2026

„Infrastrukturni objekat“ na Ušću - 21/02/2026

© Peščanik