Srbija je oduvek na nekoj granici. Geografski na granici Otomanskog carstva sa Habsburškom moharhijom, ideološki na granici gvozdene zavese između istočnog i zapadnog bloka u hladnom ratu, a sada i psihijatrijski – granični slučaj između neuroze i psihoze. Nije joj dobro, ali nije ni u totalnom rasulu. Što reče Koštunica svojevremeno za Kosovo, više od autonomije, manje od nezavisnosti, Srbija je danas gora od fasadne demokratije, a malo bolja od totalitarizma.

Evropska unija to vidi ali, kao i svaki komšija, ima običaj da konstatuje očigledno u formi pitanja. Pokvario ti se auto, komšija, a? Nije, nego volim da po ovoj sparini dignem haubu i malo blejim zagledajući u motor. Nekada nas i sluđuje negirajući očigledno, kao ja mog psa svaki put kad dođem kući. Pa, gde si ti, mala, bila, pitam falsetom,........

© Peščanik