Ni penzioneri nisu kao što su bili. U penziju ide poslednja generacija koja je svoje prve farmerke kupovala u komisionima ili, češće, ispred njih a isprobavala u okolnim ulazima i prolazima. Miloševićevi penzioneri su bili predratna deca, današnji su bliži deci cveća, ako su i bili premladi za Vudstok, taman su stasali za Hajdučku česmu. A takvi radije idu u građanske zborove (koje prvooptuženi ministar kulture zlonamerno „brka“ sa, njemu inače bližim, Ljotićevim zborovima), nego u građanske ratove ili na stranačke mitinge vlasti. I to je dah promena – deo populacije na koji se statistički bezrezervno računalo, sada ima drugačije preferencije, a oni na koje se uopšte nije računalo, mladi i apstinenti, sada imaju agilnost i odlučnost.

I naravno da na to vlast pokušava da uzvrati svojim trulim zadahom promena. Menjaju zakone, policajce, tužioce, sudije, a evo se i premijer sprema da menja članove Vlade. Znam, i mene je zasmejala vest da premijer bilo šta a kamoli kritikuje vlast, ali tako je bilo, navodno se neki ministri pojavljuju samo na Instagramu pa će ih smeniti valjda za kaznu što se ne pojavljuju i na Informeru.

Može li zadah promena da nadjača dah promena? Kako vama miriše, na svežinu kao u reklami za omekšivače ili na trulež i memlu kao ispod kamena pod koji nas je predsednik Srbije pozvao da se sakrijemo dok ne protutnji ovo svetsko ludilo?

U Valjevu je održan šestomesečni pomen preživelim žrtvama nepojamne brutalnosti neljudi u policijskim uniformama nad ljudima, posebno maloletnim, koji su se slučajno ili namerno zatekli na mirnom protestu. I kao da nije dovoljno odvratno što se to uopšte desilo, vlast, a posebno državni i lokalni rukovodioci policije koji bi da nas odvrate od protesta, ne priznaju da se to uopšte i desilo. Snimcima, izjavama i dokumentarnom filmu uprkos, oni tvrde da su se uniformisana lica, kao i svaki put pre toga, samo branila jer je opštepoznato da oblak u bermudama može da ubije agresora u punoj ratnoj opremi. Pa nisu im ta deca naglas čitala poeziju pa da se osete smrtno ugroženima.

Ali, kako bi se vlast drugačije branila nego izmišljenim optužbama? Ne znam da li je put do pakla zaista popločan dobrim namerama, ali je prilično očigledno da su paklene namere obavezno upakovane u samoodbranu. Putin evo već četiri godine izvodi svoju „trodnevnu specijalnu operaciju“ kojom je navodno samo želeo da zaštiti ugrožen ruski narod u Ukrajini, Netanjahu sprovodi genocid nad Palestincima samo da Hamas ne bi mogao da nekad u budućnosti opet naudi Izraelcima. Čak je i Hitler inscenirao da je jedna radio-stanica navodno pozivala na rat protiv nacističke Nemačke ne bi li opravdao svoj napad na Poljsku, samo je notorni sebičnjak Tramp zaustio nešto o narkokartelu i demokratiji, pa se u pola rečenice predomislio i lepo priznao da otima Madura jer želi da otme venecuelansku naftu.

Da, dobar povod rata vredi, to smo iskusili još sa Gavrilom Principom. A gde ćeš bolji povod od rušenja ustavnog poretka i pokušaja nasilnog svrgavanja vlasti, kako to tužioci rutinski upisuju u optužnice. Da mogu, karikirali bi i Đorđa Balaševića – krivi ste vi jer ste prvi počeli.

Ulični rat je pokrenuo ministar policije, prosvetni, zdravstveni, poljoprivredni, natalitetni… i svaki drugi resorni rat su pokrenuli resorni ministri, čak i oni bez portfelja. Znamo i ko su pokretači parlamentarnog, a ko medijskih ratova, još važnije, znamo ko je onaj koji je prvi objavio sveopšti rat sopstvenim građanima. Sad čekamo suđenje.

Peščanik.net, 16.02.2026.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Dobar izgovor rata vredi? - 16/02/2026

Akciona tragedija - 09/02/2026

Čačkalica i tigraste gaćice - 02/02/2026

© Peščanik