Što bi rekao predsednik Srbije: ne volim da se hvalim, ali evo na primer ja. Ja sam baš, baš Srpkinja. Tolika Srpkinja da u porodičnim predanjima ne postoji ni neko ko je posekao Turke na buljuke pa pobegao od osvete u Srbiju niti neko ko je sa dalekog putovanja doveo Grkinju ili Nemicu. Svi su dovoljno dugo bili ovdašnji starosedeoci da su mi ujaci i fizički ličili na Dikana iz „Politikinog zabavnika“. Jedina izgledom sumnjiva je bila baba po ocu ali, pošto su i obe njene sestre imale te baš jako izražene jagodične kosti kao ljudi sa Kavkaza, malo je verovatna legenda da je neki Čerkez, kojih je u to doba ovde bilo, baš u njeno rođenje umešao prste, dobro, očito ne samo prste. Osim ako se Čerkez nije baš, baš navrzo na prababu.

Pa ipak se nikada nisam izjašnjavala kao Srpkinja. Ako sam i bila pitana o poreklu, u inostranstvu sam bila iz Jugoslavije, kod kuće, najčešće po jadranskim letovalištima, dok bi ti taj neko, uz „sentiš stiskavac“, opipavao leđa da........

© Peščanik