U najvećoj riznici srpskohrvatskog jezika, a to su „Tutori“ (Bore Ćosića) stoji i „ko ima srca da zaustavi progres?“; na to pitanje, koje ide svuda kud ja idem, kao što idu čitavi pasusi i poglavlja te knjige, kao da tek sad imam odgovor: voleo bih da ja to budem, premda mi šanse nisu ništa veće nego što su bile kad je deda Miloša Hrme, glavnog junaka „Strogo kontrolisanih vozova“, stao ped tenkovsku kolonu Vermahta, da i na njoj okuša svoju hipnotizersku praksu i da tenkove zaustavi.
Pogađate, ja bih da zaustavim ne samo iskopavanje litijuma nego bih da raspršim san o čudesnoj i čudatvorećoj materiji koja izbrisaće i poslednje, sve bleđe uspomene na mrsku Jugoslaviju gde je i u ustavima bestidno ponavljano kako je to država radničke klase. Partizanija je bila uvela trojstvo ’radnici, seljaci i poštena inteligencija’, e, sad je ostalo nešto nesrećne i svake sezone iznova izigrane seljačije, radnici su vraćeni, kako gde, u položaj kmetova, berača pamuka ili galiota, a od poštene inteligencije Vlada očekuje da na državinim televizijama svakodnevno blebeće o svenarodnoj dobrobiti koja će proisteći iz milosti dobrostivog „Rio Tinta“. Sam Bog poslal, i jadarit i „Rio Tinto“, možda nas je trajno usrećio baš višeglavi staroslovenski bog Ruđevid, otac rudarstva, blagoslovene privredne grane koja staaru Srbiju već beše uzdigla do escajga zlaćanoga, dok ostala plemena, diljem buduće Evropske unije,........