Od prošle ponoći do nedelje u osam uveče, teče vreme ćutanja o stvarima o kojima je inače uzaludno govoriti. Izborna tišina je potpuno besmisleno oduzimanje glasa onima koji ga inače nemaju. Nikome nije poznato o čemu se ćuti i šta se postiže tobožnjom apstinencijom od mlakih izbornih strasti.

Ništa se više u Srbiji ne može rešiti glasanjem. To jedino ne znaju oni koji misle da može.

U vladajućoj sekti, ma koliko se trulež odatle rasipa po ulicama, uvereni su u pobedu i to nad građanima Srbije, kako je to svojim oskudnim jezikom uspeo da sroči predsednik srpske vlade. Ima tamo i strepnje, ne od rezultata izbora koji se ne mogu izgubiti, nego od onoga što dolazi posle. O onome što dolazi posle, govorićemo posle, kad se vašar okonča.

U skladu sa nastojanjem da se u istom vremenu šire strah, radost i veselje, muk i galama, za ovaj omnibus tekst izabrao sam tri osobena događaja, jer su svi zajedno a i odvojeno igra u zaustavljenom vremenu. I u njemu su uglavnom isti ljudi.

U nekoj birtiji za osobe sa posebnim hedonističkim potrebama iz vlasti, upriličena je zabava poznatih kreatura iz sfera visoke politike. Bez........

© Peščanik