Penzioneri dolaze iz prošlosti i mnogi od njih su još ovde. Život je jedna od mogućnosti, a od konačnog razrešenja koje njih i sve druge neizbežno čeka, mnogi se brane rezignacijom: šta je tu je, bežanja nema.

Ima još živih seniora koji su pretekli pandemiju kovida i težak kućni pritvor iz 2020. Jedne aprilske večeri prorok je sedeo u nekom studiju, uzeo za sebe melodramsku pauzu, pa rekao: „Mislim se na koje muke da vas stavim.“

Doktor Kon je imao je svoje obrede sa vremenom, tvrdeći uporno da su „sledeće dve sedmice ključne“. Svađao se sa virusom i pretio mu odmazdom. Izlazak iz kuća za penzionere znači smrt, podvikivao je uhapšenima. Doktor Smrt je sedeo pored njega.

Vođa i mučitelj je izgledao kao strašni sudija, ćutao desetak sekundi, oblizivao se, pa onda izneo deo svog urbanističkog plana: ako me penzioneri ne budu slušali, biće tesna sva beogradska groblja! Na ulicama su bili vojnici sa dugim cevima, starci koji bi pod pritiskom zatvorenog prostora i nedostatka vazduha utekli iz kuća, makar do obližnjeg kioska, vraćani su nasilno u svoje pritvore. Protiv njih su odmah ispisane krivične prijave.

Orlovača, koja se širila po........

© Peščanik