Tek je deset dana kako je pantokrator pretvoren u politički leš, a ima mnogo ljudi koji su ga prvi put videli u nemoći. Taj prizor je i sada kao i pre nepodnošljivo odvratan, ali njegovi sledbenici to nisu mogli da vide. Mnogi od njih se odjednom čude svojoj slabovidosti i bezgraničnom poniženju.

Molim čitaoce da mi oproste što i sada čeprkam po paklu, kad je lako vući mrca za rep. Mogu da se opravdam okolnostima da pakao još radi a taj se krpani vuk, koji se sa svojim čoporom slikao živ, i dalje povremeno javlja. Kako bi na nas, koji nikada nismo pristali na njega – makar još jednom – ispustio nagomilani žuč i otrov. Nije red da se prećuti. To da mrtvac još namerava da sudi preživelima.

Ovako i još mnogo grđe sam pisao o njemu kad je bio najopasniji. Svedok mi je Peščanik. Nije to bio rezultat neke moje preterane hrabrosti. Naprosto, nisam mogao da podnesem to niti to što radi, niti sam to krio. Tražio sam reči i rečeničke sklopove kako bih jezivu kreaturu objasnio makar sebi. Priznajem da nisam uspeo, mada je bilo trenutaka kada sam tom ponoru, u traženju strašne tajne, prišao sasvim blizu.

Ovaj prolog mi se učinio pogodnim kako bih (najpre sebi) objasnio........

© Peščanik