Krajem februara Beograd je dobio još jedan simbol. To je sat koji pokazuje tačno vreme na sve četiri strane. Visok je 7 metara a težak isto toliko tona. Telo od tla do vrha napravljeno je od livenog mesinga, a fini mehanizmi, koje je napravila francuska firma Bodet, sastavljeni su od pametnih delova i rade na struju.

Sat pokazuje tačno vreme po svakom vremenu, a cena je prava sitnica. Sve zajedno, dakle postolje, stub, kućište, krasnopis na satu, mehanizmi (ima ih četiri) košta 9,9 miliona dinara, ili oko 82.000 dolara.

Mediji su istraživali i našli da takvi mehanizmi za četiri strane časovnika u Uniji koštaju 7.155 evra. Beograd je, za ono što vidimo na visini od sedam metara, platio mnogo više: oko 42.000 evra.

Ne zna se pouzdano ima li razlike među tim osetljivim spravama. Mnogo toga se pravi da bi bilo slično, ali nije ni izbliza isto. Gradski zvaničnici su tvrdili da sat zaista vredi koliko je i plaćen a jeftinih imitacija ima svuda po buvljacima, garažama i radionicama. Čak su se javljale sajdžije koje tvrde da takvu i još pouzdaniju stvar mogu da naprave za manje od 500 evra. Doduše sa ključem za navijanje jednom nedeljno, ali i to je bolje od ovoga što nam je podmetnuto. Nema velikih satova koji su potpuno tačni, to je samo mit o vremenu. I londonski Big Ben majstori rihtaju jednom u pola godine, a čegrtaljke rasteruju ptice koje se gnezde u mašineriji.

Bilo je i onih koji su počeli da se podsmevaju Šapiću i njegovim asistentima još pre nego što se sat prvi put pokvario. Taj maler jeste bio iznenađenje, jer je beogradski simbol od sedam tona, visine sedam metara, prestao da pokazuje tačno ili bilo koje vreme sedam dana posle postavljanja. Dva od četiri integrisana mehanizma su bili približno tačni a ostali su radili po svojoj volji. Jedan je žurio a drugi zastajkivao i docnio i tako zbunjivao pouzdanu unutrašnju strukturu te zanimljive naprave.

Firma koja je ugradila beogradske simbole, zamišljene da budu večni, kao i vreme koje mere, zamenila je mehanizme, uz ukazivanje na izvrsnu kombinaciju između vizuelne arhaičnosti sata i njegove savršene preciznosti. A ona se kreće u okviru nekoliko mikrosekundi. Sat prati letnje i zimsko vreme, pa se sam i podešava. Pokreću ga, kao što je već nagovešteno, četiri odvojena a sinhronizovana električna izvora napajanja, kako bi satovi u satu pokazali hronološko jedinstvo i preciznost u samostalnom radu.

Dok ima struje sat je nepogrešiv a kad slučajno dođe do prekida, mehanizam se pokreće generatorom ugrađenim u samu strukturu tog čuda od časovnika, koji nikakva poznata sila ne može da zaustavi.

Pokazalo se da to ipak nije sasvim tačno. Jedna ekipa perača ulica, podrobno obaveštena o kvalitetu beogradskog vodootpornog simbola, odlučila je da prvo isplakne a onda i temeljno opere čitavu stvar visine sedam metara i težine sedam tona. Želeći da osveže to gradsko dobro, podesili su pritisak na najjače i počeli od vrha.

Sat (četiri mehanizma) je trpeo neko vreme, aktivirajući mehanizam za brzo sušenje. A zatim se ponovo pokvario. Dve strane, mislim severna i istočna su potpuno stale, a druge dve su radile poslednjom snagom, uz škripu i klecanje. Ispostavilo se da je voda iz komunalnog creva prodrla u delikatne mehanizme koji ne trpe obične tekućine, i unutra napravila lom. Zamalo pa je sat, preplaćen u svakom smislu, bio spreman da se ugasi.

Ponovo su došli eksperti iz firme, doneli rastvarače i ulja, sitne šrafcigere i lemilice, posebne magične krpe, spajalice i čačkalice, rasklopili i očistili pametne mehanizme i ponovo ih sastavili. Čulo se da je na mestu popravke uočen višak sitnih delova. Majstori su uputili vlasnike kako i čime u precizno merenom vremenu koje dolazi, da čiste te skupe mehanizme. Iako su oni pravljeni tako da u sebi imaju samočistače kako bi se zauvek opirali zagađenjima i gradskoj čistoći.

Izgleda da voda ipak nije toliko štetna po beogradsko tačno vreme kako se mislilo. Pre dva dana, na dve suprotne strane sata, dakle istočni i zapadni mehanizam su izgubili kontrolu nad sobom i kazaljkama. One koje pokazuju minute počele su da se okreću kao sekundare, a manje, što se pomeraju u skladu sa časovima, brojale su minute. Sve je to silno zabavljalo slučajne prolaznike. Ako je smisao takvog sata unošenje vedrine među Beograđane, onda stvar radi.

Neki ljubitelji ptica veruju da su u mehanizmu zaglavljeni golubovi ili vrapci. Ili nešto još nepoznato! Šta bi inače pokvarilo sat, osim sila koje nam oduzimaju vreme i skraćuju život?

Ništa više ne može da izmeri ovo u čemu smo, ni sate ni dane. Pesnik tvrdi da je beogradski sat napravljen da se u jednom trenutku koji sam odredi, razleti na sve četiri strane sveta. U kalendare se sve manje gleda. Dane ne brojimo, sve je uvek isto i još gore. Ne znamo ni koji nam je danas.

Peščanik.net, 13.03.2026.

Saša Ilić – Koliko je sati u Gomori?

Zlatko Minić – Šta zna dete…

Ljubodrag Stojadinović

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)

Podešavanje vremena - 13/03/2026

Krajnja nužda - 06/03/2026

Krvne veze - 27/02/2026

© Peščanik