Možda je A. Vučić dodatno učvrstio vlast posle svoje male seoske priredbe u Njujorku. Tamo je inače promašio sve što je naumio, ali je sigurno potrefio svoju publiku u Srbiji. Pobednik se vraća sa oborenim kopljem, jašući bedeviju naopako i sa barjakom koji je pred velikim svetom svedočio o njegovom sumnjivom rodoljublju.

Njujorška etapa u uzaludnim putovanjima će uskoro biti zaboravljena. Osim ako Mile Dodik ne pokuša da se mirno raziđe na račun Srbije. Čovek koji je sebe proglasio za Srbiju nikada nije stigao tamo gde je krenuo i nije verovatno da mu je bilo koji cilj poznat. Apsolutnu vlast uporno čuva uzastopnim porazima.

Izbori i njegovi nasilni trijumfi na njima nimalo ne utiču na prethodnu tvrdnju. Porazi vladara u naše ime ne nailaze na otpor. Apsolutna vlast se uspostavlja i u bizarnim ritualima inicijacije svemoćnog vođe. Molitva na sabahu pred put u Njujork nije samo uzajamno iščašenje crkve i države i ekscentrično metanisanje dva raba, nego i znak da je vladar spreman da uradi sve što mu se prohte. Možda sledi istraga neprijatelja i protivnika njega i njegove klike, to je svojom verzijom ezopovskog jezika već najavio.

Fenomen atentata i njegove upotrebe u postpolitičkom vremenu u Srbiji je objašnjiv samo kao ispisivanje epske........

© Peščanik