Neko je već uporedio 2023. i 1996. godinu. Posle izborne krađe, koja je ipak bila neuporedivo suptilnija od ovojesenje, započelo je raspadanje Miloševića na parčiće koje više nije bilo moguće sastaviti. A ipak su prošle četiri duge godine dok nije pao, ali ne potpuno. Njegovi i Šešeljevi posilni su napravili nešto mnogo gore, zlu tvorbu čije je dimenzije teško pojmiti.
Ove izbore Vučić je krivotvorio posebnim oblikom razbojništva, koje nije ni skrivao. Bio je uveren da sme i ume da učini sve što mu se prohte. Oblici otimanja volje bili su javni, surovi i uvredljivi. Negde u dubini države čije su funkcije uništene, stvoreni su odredi političke policije, namenjeni za suzbijanje svake sumnje i prava na pobunu.
Ova godina se razlikuje od ’96. pre svega u otporu izvorima torture i ponižavanja. To je rekao i Zoran Živković, veteran svih protesta u ustanku protiv Miloševića. Buđenje iz anestezije je sporo, današnja opozicija možda nema najbolje ideje da pokrene građansku silu koja bi za ovdašnju mafiju na vlasti bila dovoljno snažna pretnja. Ali nema pouzdanog predviđanja šta sledi i šta sve može da se razgori. Pokrenuli su se studenti i to je jako loš znak za ovakav režim.
Milošević je........