Negde postoji ured koji je u nedostatku dobrih ideja dobio ime Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Postojanje nečega što je samo kancelarija (ured, soba, sekretarijat, filijala, ofis) svakako je poruka o suvišnosti takvog mesta. U njemu se ne događa ništa, jer nije ni bilo namere da se tamo bilo šta dogodi.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju je izmišljena kao okvir za sabiranje nejasnih i nerešivih okolnosti o kojima se ćuti, ili se ezopovskim činovničkim novogovorom saopštavaju loše vesti osenčene posebnom vrstom rodoljubivog inata.

Ali u tom ljutitom gardu o stalnim nepravdama kojima smo izloženi, osim opštih mesta o tome da nećemo dati ili nikada nećemo dozvoliti niti pristati, nema rodoljublja niti bilo čega što je tome slično. Kancelarija je mesto za negaciju svakog osećanja, ona neguje preko granica podnošljivosti dosadna saopštenja ispražnjena od smisla. Njihova bit je zapomaganje o tome da nam neko stalno čini zlo i nepravdu iako mi to ni po koju cenu ne dopuštamo.

Prvi šef tog paralelnog sveta za bavljenje nerešivim bio je Marko Đurić, naročito dizajniran za ulizičkog podanika. Njegovo je bilo da saopšti jedino ono što se nije dogodilo a moglo je, ili što se desilo a mi smo to........

© Peščanik