Neko je napisao grafit na ogradnom zidu u zapuštenoj zvezdarskoj ulici: Potrujte nas već jednom, pa da živimo kao ljudi!

Poruku još niko nije prekrečio a i zašto bi? Ionako je sve što se dešava na granici očaja i sumorne duhovitosti. Odlučnost Vladaoca da se kopa zasad nadilazi otpor građana koji bi da to spreče. Svim silama države on će učiniti to što je naumio. Od toga mu zavisi goli opstanak, ma koliko bilo onih koji bi ovu rečenicu proglasili pokušajem atentata.

Najveća je tajna obim i žestina otpora koji će morati da savlada mahniti rudar. Ako to ne uspe moraće da odstupi. Da se povuče i opstane – to više nije moguće. Takav ishod je nezamisliv za njega, pa dimenzije nastupajuće srpske drame zavise od odlučnosti da se brani pravo na fizički opstanak.

Mnogo je gore nego što izgleda, mada sve izgleda jako loše. Vladalac je navikao da sve njegove smrtonosne ideje prolaze uz ovacije podanika i mlaki bunt koji se gasi sam po sebi, ili uz brutalno policijsko batinanje.

Ovaj naum je u rangu........

© Peščanik