Da, Trampovo kidnapovanje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, kao i njegova želja za Grenlandom, doprinose rušenju postojećih međunarodnih normi. I da, pripajanje Grenlanda silom značilo bi, po rečima danske premijerke Mete Frederiksen, da „sve prestaje, pa i NATO“.

Ali Trampove akcije nisu „bez presedana“, kao što mnogi tvrde. Samo se događaju u novom kontekstu, koji je iz korena promenio američke odnose prema zapadnoj alijansi i prema „poretku zasnovanom na pravilima“.

Odnosi između Amerike i Evrope, kao i širi oblik moderne geopolitike, mogu se istorijski pratiti kroz tri perioda. Prvi, od stvaranja američke republike do kraja 19. veka, bio je obeležen dubokim sukobima između evropskih sila i između njih i Amerike.

Dobar deo napetosti nastao je zbog širenja imperija. „Monroova doktrina“, koju je objavio američki predsednik Džejms Monro 1823. i o kojoj se mnogo raspravlja u zadnje vreme, nije bila naprosto deklaracija o tome da je „zapadna hemisfera“ sfera američkog uticaja već i upozorenje da „američke kontinente… odsad nijedna evropska sila ne može smatrati predmetima buduće kolonizacije“.

Britanski premijer lord Solzberi upozorio je 1898. da će se u procesu izgradnje imperija najvećih sila „ubrzo pojaviti seme i uzroci sukoba među civilizovanim nacijama“. Rekao je to baš u trenutku kad su evropske nacije i Sjedinjene Države mahnito grabile teritorije od Afrike do Pacifika. Nepunih dvadeset godina posle toga u Evropi je buknuo Veliki........

© Peščanik