Od kako je počela studentska pobuna, profesor M. L. vodi gotovo opsesivnu kampanju protiv nezavisnih medija. Njih, da budem precizan, u Srbiji nema mnogo, svega nekoliko redakcija koje još pokušavaju da sačuvaju elementarnu uređivačku autonomiju. Među njima posebno mesto u profesorskoj galeriji unutrašnjih neprijatelja zauzima Peščanik. Uz Danas, Peščanik zauzima počasno mesto na listi dežurnih krivaca za nacionalne nedaće. U toj interpretaciji, teško je proceniti da li više ugrožava državu, naciju, zdrav razum ili studentski pokret, ali je sasvim izvesno da profesor M. L. u gotovo svakom gostovanju uspe da mu pripiše barem deo odgovornosti za sve navedeno. Ponekad se čovek zapita da li se u imaginaciji tvorca „duha samoporicanja“ negde između Danasa i Peščanika nalazi centralni komitet odgovoran za sve nacionalne poraze, zablude i frustracije poslednjih decenija. U suprotnom, teško je objasniti zašto nekoliko novinara, urednika i autora zauzimaju toliko važno mesto u njegovoj interpretaciji aktuelne, da budem jezički korektan – srpske stvarnosti.

Ta disproporcija između stvarnog uticaja i količine proizvedene uznemirenosti odavno poprima obrise političke fiksacije. Mada, kada je reč o čeljadi formiranoj u ideološkoj kuhinji prve memorandumske generacije, teško da to može biti veliko iznenađenje. Navikli su da iza svakog društvenog problema traže unutrašnjeg neprijatelja, pa im........

© Peščanik