Srbija će zakonom zabraniti policajcima da sarađuju sa kriminalcima. Naravno, ključna reč je „saradnja“. Mada, ključna je reč i „policajci“. Jer, kao što se pitamo šta se to podrazumeva pod „saradnjom“, tako se možemo pitati i ko su ti „policajci“ kojima se ta „saradnja“ zabranjuje. To je ono što nam prvo pada na pamet. Ali, tako smo tek odškrinuli vrata pitanjima, a onda su ona nahrupila bez milosti.

Jer, ako je samo „policajcima“ zabranjeno da „sarađuju“ s kriminalcima, da li to znači da ostali žitelji Srbije mogu s njima da „sarađuju“ bez straha od pravnih sankcija? Ili, „policajci“ u mnogo većem procentu „sarađuju“ s kriminalcima nego ostali žitelji Srbije pa zato za njim mora poseban zakon? Naravno, čitalac je već primetio, samo kriminalci nisu pod navodnicima, jer jedino je to jasno – ko su kriminalci. Dok „policajce“ i „saradnju“ treba objasniti.

Samo, ako tačno znamo ko su kriminalci, onda je i sve drugo jasno. Kad kažemo kriminalac, mi znamo da govorimo o nekome ko krši zakon. Što znači da zakon jasno definiše i delo i počinioca. Što dalje znači, ako „sarađujete“ s kriminalcem onda učestvujete u delu koje se sankcioniše kao zabranjeno. I ako se tačno zna šta se po zakonu sme a šta se ne sme, čemu onda zabrana „saradnje“ s kriminalcima. Ili je zapravo kod nas problem baš u – kriminalcima?

Kriminalac je neko ko radi nešto što zakon ne dopušta. Zakon dakle definiše delo. A izvršioca nazivamo kriminalcem. Međutim, to što mi........

© Peščanik