Nije stvar samo u tome da neko preti da će ubiti Marka Vidojkovića. Nije stvar ni samo u tome što smo skloni da poverujemo da su to lažne pretnje. Lažne u smislu da niko ne namerava da ih zaista realizuje. Stvar je u tome da je Marko, simbolično, već ubijen. I to ne samo zato što je zbog pretnji, a neko je – za razliku od mene, a voleo bih da sam ja u pravu, a da taj neko greši – procenio da su pretnje verodostojne, morao da ode iz zemlje, da se preseli s one strane granice, nego zato što je Marko kao Marko sam po sebi, u svemu tome nebitan.

Hoću da kažem: pregazili su preko Marka kao osobe, kao ljudskog bića, da bi nekog simboličnog Marka, koga su sami izmislili, iskoristili da plaše druge. Nemoćni ste kada se to dogodi, kada vas uhvate u tu mrežu. Jer, šta go da uradite, to niste vi, to je taj neko drugi koga predstavljaju kao da ste vi. I kada prete tom nekom drugom, simboličnom Marku, pomislili bismo, dobro je, nije pravi Marko u opasnosti, s njim će biti sve u redu. Samo što Marka više nema. Ostao je u javnom prostoru samo taj drugi Marko koga koriste kao strašilo tako što mu prete i time plaše sve druge.

Da li ja sad zaista mislim da je Marko, ono što je ostalo od njega, bezbedan.........

© Peščanik