We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Savet

2 2 52
16.01.2019

Foto: Predrag Trokicić

Rasim Ljajić prijavio je samoga sebe Tužilaštvu za organizovani kriminal. To je neobično, ali ne zato što, kako su Ljajiću rekli u Tužilaštvu, nešto slično pre njega nikada niko nije uradio. Naprotiv, neobično je zato što je bezmalo tačno pre godinu dana, jednim drugim povodom, Ljajić otvoreno posumnjao u uspešnost ovdašnje policije i pravosuđa. Sećamo se, bilo je o tome reči na stranama Peščanika, Ljajić je 16. januara 2018, vidno potresen, par sati posle ubistva, rekao da sumnja da će ikada biti pronađene ubice Olivera Ivanovića. Ostavimo po strani paradoks da Ljajić i dalje sedi u vladi u čiji rad uopšte ili barem u rad više njenih resora (unutrašnjih poslova i pravde) čitavu godinu javno i izričito sumnja. Iz ugla samoga Ljajića zanimljivije je pitanje – ako u januaru 2018. nije verovao u sposobnost ovdašnjih ustanova (policije i pravosuđa), zašto u januaru 2019. veruje da će te iste ustanove utvrditi istinu i otkloniti, kako se nada, sumnju u to da je upravo on vođa jednog od najvećih domaćih udruženja za nedozvoljenu proizvodnju i trgovinu opijatima?

Ljajić – recimo to kolikvijalno – nije od juče. On je iskusan političar (i svakako daleko od toga da bude među najgorima), te zna šta bi mogle da znače optužbe koje protiv njega, tobože kao........

© Peščanik