We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Poslednji relikti pameti

2 3 0
30.07.2019
Izbledeli znak Otpora, foto: Predrag Trokicić

Kako nam se ovo (još jednom) dogodilo? – pitanje je za svakoga izvan klijentelističke mreže SNS-a. Klijentela ima odgovor – od golog opstanka do sebične dobrobiti u uživanju privilegija. Zašto su, međutim, pristanak dali ostali, a još ih ima uprkos naporima koruptivnog režima da u mrežu uhvati što više podanika?

SNS je revolucionarna stranka. Ona društvo i državu menja iz temelja. Iako u rečniku stoji da je revolucija „brzi peobražaj jedne preživele društveno-ekonomske formacije u drugu“, pa uz tu drugu dodaje i odrednicu – „obično napredniju“, znamo da nije tako: druga polovina 20. veka i početak 21. pokazali su da prethodne formacije ne moraju nužno biti „preživele“, kao što ni nove ne samo da nisu „obično naprednije“ nego naprotiv, najčešće nisu „napredne“ (iako mogu biti „naprednjačke“).

Jedino što u definiciji ne treba menjati tiče se načina preobražaja – on uvek ide „nasilnim putem“.

Pogledajmo sada „naprednjačku“ revoluciju u Srbiji u svetlu nešto primerenije definicije da je revolucija – brzi preobražaj jedne društveno-ekonomske formacije u drugu nasilnim putem. Imamo tri elementa definicije – prethodna formacija, nova formacija i nasilje.

1. Prethodna formacija bila je demokratija u nastajanju. Zajedno sa tržištem u nastajanju. I prethodna formacija rezultat je revolucionarnog pokušaja da se izađe iz zločinačke društveno-ekonomske (i vojne) formacije iz devedesetih. Manjak volje i resursa da se država i društvo promene iz temelja pripremili su revolucionarni obrat iz 2012. O prethodnoj formaciji treba reći još i to da je po mnogo čemu bila bliska optimizmu iz rečnika.

........

© Peščanik