Oni koji su ostali govore/pišu o onima koji su morali/bili prisiljeni da odu. Tako bi se ukratko i tačno mogli opisati novinari u Srbiji. Da li to znači da je u Srbiji ukinuta sloboda medija kao što je ukinuta i sloboda izbora (na izborima)? Ako jeste, kako oni što su ostali mogu da pišu o onima koji su morali da odu? Ako nije, zašto su oni koji su otišli morali da odu? Pitanje se može postaviti i ovako: ko je merodavan da kaže da li u Srbiji postoji sloboda medija?

Ako Aleksandar Radić i Marko Vidojković kažu da su otišli iz Srbije jer se kao novinari nisu osećali bezbedno, to jest nisu mogli slobodno da rade svoj posao, da li je to dovoljno da zaključimo da u Srbiji nema slobode medija? Ali, opet, ako novinari koji su ostali kritikuju vlast što je oterala Radića i Vidojkovića, a i za sve drugo što radi očajno loše ili ne radi uopšte – da li je to dovoljno da kažemo da sloboda, medija, ipak postoji?

Ako je čitalac čitao Victora Klemperera,1 nemačkog Jevreja koji je u Nemačkoj preživeo 2. svetski rat jer mu je žena bila Nemica, mogao bi se pitati na sličan način – da li je u Nemačkoj, i ostatku Evrope, bilo uništenja (kako to naziva Raul Hilberg) Jevreja? Ako jeste, kako je Klemperer ostao živ? Ako nije, onda lažu svi koji kažu da su Jevreje u 2. svetskom ratu uništavali širom Evrope. A moguće je da je........

© Peščanik