We use cookies to provide some features and experiences in QOSHE

More information  .  Close
Aa Aa Aa
- A +

Bojkot ili izbori – isto je

2 13 0
02.08.2019
Foto: Peščanik

U jednom smislu, bojkot izbora je isto što i štrajk glađu. U jednom drugom smislu, bojkot izbora je isto što i izlazak na izbore. Krenimo od analogije sa štrajkom glađu, pre nego što stignemo do izbora. Slično štrajkaču glađu, bojkotom izbora opozicione političke stranke vrše pritisak na tlačiteljske stranke na vlasti time što se svesno odriču svoje vitalne uloge – političkog predstavljanja. Tu odmah svaka sličnost i prestaje.

Štrajkač glađu koristi svoj život kao instrument pritiska. Osoba koja se namerno izgladnjuje računa na dve stvari u nameri da pokaže tlačiteljsko lice moćnika. S jedne strane, ako se njenim zahtevima ne izađe u susret i ona zbog toga izgubi život, to će biti konačni, presudni argument u poruci da je tlačitelj neosetljiv na patnju svojih oponenata i da im zapravo svesno radi o glavi s namerom da ih zauvek eliminiše. S druge strane, štrajkač računa i na sile izvan dohvata tlačitelja, od kojih on (tlačitelj) manje ili više zazire. Ti drugi se onda moraju pokazati kao osobe koje poštuju život i voljne su da pritisnu tlačitelja kako bi ga odgovorile od ugnjetavanja.

Stoga je štrajk glađu tek prividno stvar koja se tiče samo tlačitelja i ugnjetenog. Tu je reč o tročlanoj strukturi moći: štrajk glađu je besmislen ako nema tog trećeg, posrednog adresata za štrajkačku poruku – mogli bismo ga nazvati i zainteresovanom publikom, ako bi ta publika imala snagu da vrši pritisak, u kom slučaju bi onda bio prikladan i termin „javnost“ (domaća ili međunarodna, svejedno).

Političke stranke nisu živi organizmi. Sve i ako se odreknu svoje vitalne uloge, to jest političkog predstavljanja, ne preti im smrt, nego naprosto gašenje. To bojkot izbora čini manje dramatičnim od štrajka glađu. Nadalje, uspeh ili neuspeh bojkota izbora nisu tako očigledni i nedvosmisleni kao što su to pitanja života i smrti. Uspeh bojkota izbora iskazuje se kao oduzimanje demokratskog legitimeteta pobednicima na „krnjim“ izborima. To komplikuje stvari. Lako je zamisliti tlačitelje kojima nije stalo do demokratskog legitimiteta. Ali, pretpostavka je da bojkot pogađa takozvane izborne autoritarne režime kojima je važna demokratska fasada: oni se ne mogu odreći izbora, iako ne smeju dozvoliti da ih izgube.

Zato postaje bitno kome se šalje poruka da pobednici na „krnjim“ izborima nemaju demokratski........

© Peščanik