Masovna primena veštačke inteligencije (AI) postavlja pred ekonomiste možda jedinstven zadatak kakvog u proteklih pet ili šest decenija nije bilo. Veštačka inteligencija je višenamenska tehnologija i njene efekte, iz današnje perspektive, prilično je teško ili nemoguće predvideti. Ako se pitate da li će doći do skoka nezaposlenosti zbog uvođenja AI agenata, nema mnogo smisla da se obraćate ekonomistima rada. Oni mogu odgovoriti na pitanje da li će neka specifikovana tehnologija dovesti do rasta nezaposlenosti i da li će rast minimalne zarade proizvesti viškove radne snage, ali ne mogu mnogo reći o efektima nove tehnologije opšte namene jer je širina njene moguće primene i uticaja na tražnju za radnom snagom takva da to niko ne može znati. Možda će biti uključena u 90% ljudskih aktivnosti, kao električna energija, ili će propasti, pa će se sve naše nade i strahovi pokazati kao promašeni.

To znači da nema smisla tragati za konačnim i konkretnim odgovorima, jer su nam u ovoj fazi, verujem, nedostupni. Bolje je ustanoviti skup smislenih pitanja u vezi s mogućim posledicama, a onda skicirati novi svet koji bi otuda mogao da nastane.

Prvo smisleno pitanje je da li će AI dovesti do povećanja ukupne proizvodnje ili će ona ostati na manje-više istom nivou, uz promenu udela u radu mašina (uključujući i veštačku inteligenciju, koja jeste neka vrsta mašine) i žive radne snage. Drugim rečima, da li će AI biti tehnologija koja uvećava ukupnu proizvodnju ili samo menja odnos između faktora proizvodnje, to jest, živu radnu snagu zamenjuje kapitalom, ali pritom ne donosi brojne nove robe i usluge niti znatan rast proizvodnje postojećih roba i usluga. Veći deo ovog teksta sam diktirao. Nisam ga pisao na kompjuteru, kao što obično činim, niti na papiru, kao što sam radio pre dvadesetak godina. Međutim, ni tehnologija obrade teksta na kompjuteru ni mašinsko diktiranje nisu proizveli veći broj eseja. Produktivnost je verovatno uznapredovala, u smislu da čitljiv esej nastaje za kraće vreme, ali to je otprilike sve što se promenilo. Ali višenamenska tehnologija informacione revolucije učinila je ovaj tekst pristupačnim većem broju ljudi. U tom smislu je došlo do povećanja ukupnog blagostanja (pod uslovom da čitanje ne izaziva bes i nezadovoljstvo kod čitalaca).

Drugo povezano pitanje glasi da li će AI doneti rast produktivnosti definisane kao proizvod po jedinici rada žive radne snage. Zdrav razum i procesi zamene radne snage veštačkom inteligencijom, kao i prethodni primer, upućuju na zaključak da će AI povećati proizvodnju po jedinici žive radne snage. U nekim slučajevima dramatično. Da bismo izbegli takav zaključak, moramo pretpostaviti da će AI........

© Peščanik