Aca „šiptar“ i Edi Ramović |
Mojim albanskim prijateljima
Od prvog dana protesta u Albaniji protiv prodaje (dela?) ostrva Sazan i plaže Zvrnec i izgradnje luksuznog letovališta u ovog zaštićenom prirodnom području Narta lagune, od strane konzorcijuma koji vodi Trampov zet Džared Kušner, pojavili su se transparenti koji Edija Ramu pogrdno nazivaju Ramović (vidi sliku). Implicitna logika iza ovakvog diskvalifikovanja albanskog premijera – koji zdušno brani projekat kao značajnu investiciju i priliku za razvoj Albanije – je jasna: Rama toliko radi protiv interesa albanske države i nacije, (kao) da je Srbin a ne Albanac. Ovakvo nam imenovanje pokazuje kako je srpsko-albansko neprijateljstvo i netrpeljivost dostiglo takve razmere da se srpski etnonim, čak i u situaciji koja nema amabaš nikakve veze sa Srbijom i Srbima, može aktivirati u javnom diskursu da prenese negativnu, upravo najnegativniju i najuvredljiviju poruku; nazvati danas nekog Albanca Srbinom, dakle, predstavlja najgoru uvredu i odriče mu sve albanske, patriotske i moralne kvalitete.
Istu etnonacionalističku logiku već godinama u Srbiji srećemo u navijačkim skandiranjima na sportskim događajima, a od prošle godine i na protestima protiv Vučića i njegovog režima, u sloganu: puši q-rac Aco „šiptare“. Dve su poruke, dakle, iste po svemu osim po samom pežorativnom etnonimu: najgora uvreda za Albanca i najpotentnija optužba za nacionalno izdajništvo je nazvati ga Srbinom, a za Srbina nazvati ga Albancem i, još gore, „šiptarem”.
Neki su kritičari, posebno među Albancima, požurili da zbog ovih parola diskvalifikuju čitav studentski i građanski protest u Srbiji kao suštinski etno-nacionalistički. Veton Suroi je, recimo, još prošlog leta zaključio da je pokret nepovratno skrenuo ka nacionalizmu; štaviše, da se Srbija zapravo (simbolički?) priprema za novi rat! Slično tome, Mihael Martens u Frankfurter Allgemeine Zeitung-u navodi da studenti prihvataju nacionalističku retoriku, ukazujući na parole i simbole koji se pojavljuju na demonstracijama, a Heni Erceg ovih dana takođe zaključuje kako povici Aco „šiptare“ svedoče „o rasističkom preziru prema Albancima s Kosova“.
Ovakve, nesumnjivo značajne kritike aktuelnih srpskih protesta, ipak zahtevaju pažljivije kontekstualizovanje. Najpre, većina izveštaja i snimaka pokazuje da se ovde radi o izolovanim incidentima koji uključuju manje grupe, često huligane ili navijače, a ne jezgro studenata, te da oni ne reprezentuju principe pokreta niti većinu učesnika. Jednostavno, takve parole ne peva uglas čitava masa od ponekad i više stotina hiljada ljudi, niti studenti koji organizuju protest. Kao što je Gresa Hasa naglasila na početku protesta, „nekoliko nacionalističkih simbola ili zastava koje su se tu i tamo mogle videti nisu reprezentativni za protest u celini. To su izolovani slučajevi koji ne........