Ne smije se zanemariti da na čelu većine udruženja stoje bolesni ljudi, pacijenti, oni koji su i sami umorni od bitke za vlastiti život, a tako jako, snažno biju bitke za sve nas

Šta je “ostalo”? Ono bez čega se može. Ono što ne mora. Ono što je tu samo da bi negdje pisalo da ga ima. Ono što nikome nikad nije na pameti. E, godinama je zdravstvo bilo pod rubrikom “ostalo” na listi raspodjele budžeta, na stavci osam. I dok se dođe do ove tačke, para nema.

Posljednjih nekoliko godina udruženja pacijenata su napisala kilometre dopisa, pokucala na stotine vrata, progutala hiljade knedli u grlu, prolila litre suza, provela sate u razgovorima i pregovorima da objasne, pokažu, približe, pisala inicijative, molbe, pitanja, čitala zakone, pravilnike, preporuke... samo da bi zdravstvo dobilo barem svoju tačku u zakonu. I dobilo je. Na sjednici Zastupničkog doma Parlamenta FBiH prije nekoliko dana zdravstvo je dobilo svoju tačku 5.

Taj posao u tišini udruženja pacijenata se ne vidi. Taj posao koji je u četiri zida, za........

© Oslobođenje