I dok se čeka odluka Evropskog vijeća o tome da li će se sa Bosnom i Hercegovinom otvoriti pregovori o pristupanju Evropskoj uniji, postavlja se i pitanje da li mi zaista imamo snage da se izborimo sa svim onim izazovima koje jedna takva odluka predstavlja. Drugim riječima, koliko god se činilo da su neki koraci u tom pogledu napravljeni, ne može se oteti dojmu da smo mi još u debelom zaostatku u mnogim aspektima našeg života, te da su problemi sa kojima se naše društvo nosi toliki da će trebati proteći još mnogo vode da bi se oni otklonili, da bi se ova zajednica funkcionalizirala i jednom konačno izašla iz okova etnonacionalnih primata. Jer dok ne budemo stvorili zdravu i pozitivnu atmosferu za život, koja neće podrazumijevati etnički princip i korumpiranu partitokratiju kao osnovne tačke postojanja, svaka olako obećana progresija i optimizam ostaju u drugom planu.
Čitajte kolumne Đorđa Krajišnika:
Koliko god da neko naše, eventualno, buduće članstvo u Uniji donosi nadu da će Bosna i Hercegovina jednog dana zaista biti zemlja u kojoj........