Foto Marko Gracin

A krasičarski obnovljeni Dom, to van je neš prelipo

Pasanu san nedelju konačno ljudi videla. Kako to mislin? Pa tako aš kad novinar postane urednik, onput ne vidi ni sunca, ni meseca, ni blaga, ni čovika. E, pa došal je dan kad san lipo va sred dela, zela ruksačić i rekla – ja gren i vrnut ću se za uru, uru i pol. Niki ni niš pital aš je valjda moj izraz lica govoril – ne pitaj aš neće na dobro finit. I lipo san prošla drito na Krasicu na opiranje Društvenoga doma. Aš to j’ dogajanje ko jednostavno nisan mogla propustit. Ta Dom i mane i sen nan ki smo zgojeni na Krasice znači jako jako puno. To j’ vagun uspomen, to j’ vagun smeha, to j’ jedno djetinjstvo i jedno odrastanje. To nisu leh koltrini, škalini, balkon i pozornica, to j’ more drageh ljudi keh više ni. To j’ neš ča more razumet leh neki ki j’ bival va prigradu i ki jako dobro zna ča znači jedan Dom kulturi za mesto i seh oneh ki ga nastanjuju.

A krasičarski obnovljeni Dom, to van je neš prelipo. Još onako pun ljudih. Baš kako nekada. I zvana i........

© Novi List