Bio je petak, osam sati ujutru, Narator je išao kod fizioterapeuta da mu tamo ispravljaju levu ruku u laktu, iako nije toliko žudeo za tim, zaključio je da mu je samo desna ruka dovoljna da prati život i sudbinu onog imbecila Frica, kako mu je Narator tepao, a koji je ostao konačno sam u stanu, jer su ga na kraju i Poštar i Profesor filozofije napustili, nisu izdržali psihološki pritisak i dehumanizaciju koji je Fric vršio nad njima, nešto poput Srbije krajem osamdesetih prošlog veka u Jugoslaviji, postao je nepodnošljivo dosadan i agresivan, ali da se ipak vratimo Naratoru, konačno mu je prišla ljubazna fizioterapeutkinja i pokazala mu je gde da legne i da ispruži ruku preko jastuka koji mu........