Uvek bi se našao neko stariji ko bi ti se nasmejao, često u lice, pa ti još i prebacio: „Ma šta se nerviraš… Nerviraju li se oni zbog tebe? Baš njih briga, puni su love, a ti se tu jedeš…“

Dobro, možda sam previše ozbiljno shvatao fudbal, ali ima i gorih stvari koje mogu da te opčine kao klinca; nije mi žao nijedne suze i nijednog stresa, i možda sam budala što se nerviram, mrmljao sam sebi u bradu, ali makar nikad neću biti budala koja ni za koga ne navija.

Na svakom Svetskom prvenstvu, a ovo mi je jubilarno deseto (nema ih niko od nas mnogo i zato mi ne smetaju podočnjaci i nespavanje ovog juna i jula), imao sam svog favorita, reprezentaciju za koju sam se nadao........

© Nedeljnik