Kako mi je mirisao Beograd? Na ugalj i ćumur, na dimnjake, na crni sneg koji bi se po brdašcu koje smo zvali Majdan, i koje je bilo taman dovoljno opasno za sankanje, zadržao sve tamo do februara i marta. Na dim iz auspuha autobusa „harmonike“, onog sa najtvrđim sedištima, što bi se bučno i jedva peo uz Vodovodsku, da bi vas do Požeške i do Banovog brda dobro istresao u svim mogućim krivinama.

Mirisao je na kokošinjac i svinjac koje bi imala svaka........

© Nedeljnik