Dok ležim na stenama, čitam knjigu Fafarikul od Đurđice Čilić, sjajne spisateljice koju sam nedavno otkrila. Ne znam gde sam stala jer sam pogubila sve svoje improvizovane obeleživače – umrljane razglednice, upotrebljene maramice i ceduljice sa spiskovima za kupovinu. Ne setim se da među stranice tutnem korice knjige jer nemaju sve knjige tu privilegiju. Slani prsti uporno mi se lepe za jednu te istu priču, knjiga je ubeđena da sam i dalje,........

© Nedeljnik