Psiholog i psihoterapeut.

Dovoljno je otvoriti komentare ispod bilo koje objave od politike do roditeljstva da biste videli isti obrazac: uvrede, omalovažavanje i agresiju koja često i nema mnogo veze sa samom temom.

„Ko si ti da pričaš“, „jadno“, „sram te bilo“, „nepismena si“, “vidi na šta ličiš” su samo neke od rečenica koje ne pokušavaju da ospore stav, već da diskredituju osobu.

Govor mržnje na društvenim mrežama odavno nije marginalna pojava. On je postao deo svakodnevne komunikacije i ne dolazi samo od otvorenih hejtera, već i od ljudi koji u realnom životu ne deluju agresivno, obrazovanih, funkcionalnih, pa i stručnih.

To otvara važno pitanje: šta se zapravo dešava u psihološkom smislu kada ljudi prelaze granicu argumenta i ulaze u zonu vređanja?

U online raspravama često se ne osporava mišljenje, već osoba koja ga iznosi. Ne napada se nečiji  stav već identitet. Napad se širi sa ideje na identitet: profesiju, pol, izgled, kompetencije ili pripadnost grupi. Tako rasprava o temi vrlo brzo postaje obračun sa „stručnjacima“, „ne-stručnjacima“, „majkama“, „ženama“, „psiholozima“, „ovakvima“ ili „onakvima“. U tom trenutku dijalog većć prestaje a ostaje samo etiketiranje.

Psihologija mase: kada pojedinac nestane

Jedan od ključnih mehanizama iza ovakvog ponašanja je ono što psihologija opisuje kao deindividuaciju odnosno gubitak osećaja lične odgovornosti u grupi ili........

© Južne vesti