Šatori slobode na platou kod Narodne skupštine uklonjeni su u nedelju uveče, na molbu predsednika Aleksandra Vučića. Samo nekoliko dana posle Nove godine biće normalizovan saobraćaj u ovom delu grada, što je odlična vest za sve građane. Ne toliko zbog saobraćaja, jer ovo nije najprometnija ulica u Beogradu, već pre svega zato što je to pokazatelj da pokušaj rušilačke obojene revolucije i nasilnog preuzimanja vlasti u Srbiji – nije uspeo.

Sloboda je odbranjena, najviše državne institucije su zaštićene, a svi strani centri moći koji su 14 meseci koristili svoje domaće poluge za provođenje nasilja ostali su kratkih rukava. Bez obzira na stotine miliona evra koji su ubačeni u antisrpske NVO, razne građanske inicijative i medijsko-političke platforme, koji su svakodnevno sejali mržnju i laži. Srpski narod je pružio odlučan otpor strancima i njihovim domaćim slugama koji su hteli da okupiraju Srbiju. Hrabro i nepokolebljivo kao i mnogo puta u našoj istoriji.

Klasika svih obojenih revolucija su simboli krvavih šaka, najrazličitiji performansi okupljenih građana, bezrazložni protesti. Ali pre svega zauzimanje centralne lokacije u glavnom gradu, odakle bi u nekom trenutku otpočelo krvoproliće. Scenario Majdana u Ukrajini. Predsednik Vučić je to izvanredno razumeo i pravovremeno organizovao Pionirski park kao mesto odakle su pružili otpor studenti koji žele da uče i narod koji ne dozvoljava da mu se otme država.

Ovo malo mesto slobode velikog srca i značaja za Otadžbinu Srbiju, od samog početka bilo je poprište najgoreg nasilja razularenih blokadera. Oni su mislili da slobodarsku Srbiju mogu lako da slome neprestanim napadima i kidisanjem poput besnih pasa na prisutne u Pionirskom parku.

Na hrabre branioce slobode su pucali, ranivši Milana Bogdanovića, ubadali ih noževima poput Miloša Nikolića, gađali flašama, kamenicama i topovskim udarima – ali niko od njih nije ustuknuo. A oni nikog nisu napadali, nikome nisu pretili. Protiv prisutnih studenata i patriotskog naroda vođena je besomučna kampanja mržnje i patološke netrpeljivosti. Gebelsovske platforme laži i mržnje sa Šolakovih medija proglašavali su ih kriminalcima i nasilnicima, iako je nasilje vršeno samo nad njima. Pozivali su otvoreno demonstrante da se okupe i silom “počiste Ćacilend” koji je odbijao da se preda.

Ljudi u “Ćacilendu” su bili odgovorni, istrajni i uvereni da braneći ovo malo mesto brane slobodu svoje države i svog naroda. I sloboda je odbranjena. Najpre 15. marta, kada je čak i deo policije, po nečijoj naredbi, svoje duge cevi okrenuo prema Pionirskom parku, a zatim i svakog sledećeg dana.

I taj centar otpora........

© Informer